Veselin Jevrosimović: Snaga vetra i tehnologije

Pisao sam već o solarnim panelima i efikasnijim baterijama za čuvanje tako prikupljene energije, a danas ću više pažnje posvetiti vetru

Redovi koje upravo čitate nastavak su priče o potrebi čovečanstva da pronađe načine za bolje i masovnije korišćenje čistih i obnovljivih izvora energije.

Budući da trošimo sve veće količine električne i drugih vidova energije, a da fosilna goriva zagađuju okolinu i prete da izazovu ekološku katastrofu, ostaje nam da se okrenemo snazi vode, sunca, vetra i geotermalnih izvora.

Pisao sam već o solarnim panelima i efikasnijim baterijama za čuvanje tako prikupljene energije, a danas ću više pažnje posvetiti vetru.

Premda ljudi vekovima unazad koriste snagu vetra za pokretanje brodova, mlinova i pumpi za vodu, tek nekoliko decenija unazad ozbiljnije se koriste turbine za proizvodnju električne energije. Ogromni stubovi sa rotorima raspona nekoliko desetina metara, postavljeni u takozvane vetroparkove, danas se mogu videti širom sveta, ali je količina energije koju oni proizvode još uvek mala.

Neki pokazatelji govore da su pre desetak godina učestvovali sa manje od dva procenta ukupne proizvodnje struje u svetu.

Cilj je da ta brojka poraste na barem dvadeset odsto. Stručnjaci čak tvrde da ukupan potencijal vetra prevazilazi trenutne potrebe za električnom energijom cele planete.

Postoje, naravno, brojni izazovi. Snaga vetra varira od regiona do regiona, ali i tokom godine, pa je teško predvideti i planirati proizvodnju.

Tu na scenu stupaju softverska rešenja koja analizom istorijskih podataka i kreiranjem preciznih modela mogu da optimizuju procese i pronađu načine za idealno iskorišćenje vetrova.

Slični programi pomažu i pri projektovanju turbina i definisanje idealnog oblika lopatica. Dalje, vetroparkovi mogu da predstavljaju problem za eko sisteme, migracije ptica i drugih životinja. Zbog toga je ideja da se oni sve više grade na morima, daleko od obale. Istraživanja su pokazala da turbine ne ugrožavaju život u moru, a mogu i povoljno da utiču zbog toga što se na njihovim podnožjima nastanjuju korali i alge.

Takođe, postoje i plutajuće turbine koje mogu da se prilagođavaju smeru vetra.

Budući da su vazdušna kretanja širom planete takva kakva su i da na njih ne možemo da utičemo (još uvek), ostaje nam da pronađemo tehnološka rešenja i informacione tehnologije kako bismo iskoristili pun potencijal vetra kao jednog od najčistijih izvora energije.

Čini se da smo na dobrom putu.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)