Šta stoji iza tvrdnje Evropske centralne banke da su kripto valute bezvredne?

Da li je moguće da Evropska centralna banka emituje svoju kripto valutu?

Od svoje pojave kripto valute izazivaju različite reakcije i predviđanja njihove budućnosti. Zagovornici kripto valuta ih neizmerno hvale dok protivnici predviđaju njihov skori kraj. Zanimljivo je da ta rasprava traje od njihovog nastanka i da se rasplamsava u korist jedne ili druge strane već u zavisnosti da li cene kritpo valuta rastu ili padaju.

U prethodnim nastavcima smo pisali o nestabilnoj vrednosti kripto valuta kao i o pokušajima da se kritpo valute vežu za neku od FIAT valuta, odnosno kreiranju stablecoin-a. Ipak, kripto tržište se i dalje ponaša veoma nepredvidivo, dok je u poslednjih nekoliko nedelja došlo do pada vrednosti kritpo valuta.

Pominjali smo da je vrednost stablecoin-a TerraUSD pala gotovo na nulu, tj. da je izgubila svaku vrednost.

Podstaknuta ovom, a i drugim činjenicama o padu kripto valuta, predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard je u svom izlaganju iznela tvrdnju da su kripto valute bezvredne.

Takođe je poručila da bi kripto valute trebalo regulisati zakonskom regulativom iz čega se može izvući zaključak da gospođa Lagard tvrdi kako bi kripto valute vredele da su regulisane.

Postavlja se pitanje da li je to zaista tako ili Evropske centralna banka prosto pokušava da preuzme kontrolu nad kripto tržištem.

Potpuno je jasno da su koncepti FIAT valuta i kripto valuta potpuno različiti i u velikoj meri suprotstavljeni, tako da se mogu očekivati negativne reakcije zvaničnog bankarskog sistema na digitalne valute. Zvaničnici bankarskog sistema predstavljaju digitalne valute kao kockanje i insistiraju na njihovom zakonskom regulisanju.

Da se kratko podsetimo, kripto valute predstavljaju samoregulišući sistem zasnovan na blokčejn tehnologiji. Pored toga, zagarantovana je anonimnost korisnika kao i transakcija što, istini za volju, ostavlja prostor za različite malverzacije.

Svaki pokušaj uvođenja regulative, narušio bi osnovne postulate kritpo valuta, čime one praktično ne bi bile ono što jesu.

Bankarski sistem tvrdi kako je neophodno regulisati kripto valute kako bi se zaštitila ušteđevina građana. Postavlja se pitanje da li je ušteđevina građana zaštićena ukoliko je štednja u FIAT valutama u uslovima svetske inflacije kojoj upravo prisustvujemo. Takođe, svetski ekonomski stručnjaci predviđaju dalji rast inflacije kada su FIAT valute u pitanju, što dovodi do obezvređivanje njihove vrednosti.

Pored toga, bankari tvrde da se vrednost kritpo valuta ne zasniva ni na čemu što nije sasvim tačno. Vrednost kripto valuta se zasniva na uloženom kapitalu u određenu kripto valutu. Što je više novca uloženo i što je rasprostranjenost neke kritpo valute veća, to je veće i njena vrednost. Slično pitanje bi se moglo postaviti i za američki dolar, odnosno na čemu se zasniva njegova vrednost?

Podsetimo se da je 1974. godine Ričard Nikson ukinuo zlatnu podlogu za USD. Do tada se uvek za američki dolar mogla dobiti određena količina zlata, i to pravilo više ne važi.

Ono što pokušava Evropska centralna banka je da sama emituje valutu koja bi samo nosila naziv „kripto valuta“ ali bi u suštini bila FIAT valuta, što je danas Evro. Ovakve ideje nose mnogo kontradiktornosti u sebi i najverovatnije neće moći biti realizovane.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)