Veselin Jevrosimović: Naučiti mašine da vole

Postavlja se pitanje šta bi se desilo kada bismo uspeli da kreiramo mašinu za razmišljanje koja je višestruko sposobnija od nas samih?

Koliko nam je poznato, ljudski mozak predstavlja najkompleksniju mašinu za razmišljanje, poimanje fizičkog sveta i kreativnost.

Moglo bi se reći da je upravo kreativnost - potreba za osmišljavanjem i stvaranjem ideja, predmeta i sistema - ono što izdvaja čoveka od ostatka živog sveta.

Postavlja se pitanje šta bi se desilo kada bismo uspeli da kreiramo mašinu za razmišljanje koja je višestruko sposobnija od nas samih?

Naučnici ovu pojavu često nazivaju "singularitet", premda se on kao pojam koristi i za neke druge fenomene vezane za razvoj nauke i tehnologije.

Ukratko, radi se o veštačkoj inteligenciji, "biću" koje postoji u digitalnom svetu nula i jedinica, koje nema telo od krvi i mesa, ali poseduje svest, sposobnost da uči i razmišlja, potrebu da bude kreativno i da oseća emocije. Za razliku od nas, ono ne mora da spava, ne stari, a može neograničeno da se širi i usavršava.

Šta je potrebno da se to ostvari?

Ako pogledamo analogiju sa ljudskim mozgom, to je ogromna mreža veštačkih neurona koji su sposobni da međusobno razmenjuju signale. Prosečan čovek poseduje između 16 i 20 milijardi neurona. To nije najviše u životinjskom svetu, ali je njihova specifična organizacija omogućila stvaralačku energiju.

Već sada postoje računarske neuronske mreže sa više od stotinu milijardi veštačkih neurona. Pitanje je vremena kada će naučnici i inženjeri uspeti da pronađu ono što nedostaje za istinsku veštačku svest.

Logično je da će takvo biće imati potrebu za stvaranjem. Ako opet napravimo paralelu sa nama, jasno je da ova potreba može da dovede do opasnosti od samouništenja.

Ono što je ljude sačuvalo su pozitivne emocije, ljubav prema drugima i saosećanje. Otuda proizilazi da je najvažniji zadatak programera u oblasti veštačke inteligencije da nauče mašine kako da vole.

Ako ostavimo po strani apokaliptična predviđanja iz filmova naučne fantastike, sigurno je da realnost pojave univerzalne veštačke inteligencije (eng. artificial general intelligence, AGI) nameće brojna etička i sociološka pitanja.

Na ta pitanja čovečanstvo će morati veoma brzo da pronađe odgovore i da se ujedini u nameri da mašine nauči kako da osećaju empatiju i dobru volju prema svemu što postoji. Tek tada će ta konačna i najznačajnija ljudska kreacija imati smisla.

(Telegraf.rs)