Koliko kriptovalute zagađuju zemljinu atmosferu?
Da li je moguće smanjiti emisiju gasova staklene bašte promenom softverskog koda?
Ekološki momenat postaje sve značajniji faktor kada se razmatra bilo koja privredna delatnost. Finansijski sektor je takođe podvrgnut analizama potrošnje energije kao i uticaju na čovekovu okolinu. Upotreba fosilnih goriva, uglja i nafte, koja je dovela do industrijske revolucije, a kasnije i do tehnološkog napretka nezabeleženog u ljudskoj istoriji.
Svi su izgledi da će čovek svojim napretkom dovesti sopstveni opstanak u pitanje.
Prirodno okruženje, uključujući zagađenje atmosfere ali i nestanak biljnih i životinjskih vrsta ozbiljno je uzdrmano i uslovi za opstanak ljudskog roda sve više se sužavaju. Vlada uverenje da će ljudski rod svojim destruktivnim aktivnostima uništiti planetu, ali to je pogrešno.
Planeta će opstati uprkos predstojećem samouništenju ljudskog roda, dok će se život nastaviti u obliku nekih drugih biljnih i životinjskih vrsta.
Kriptovalute troše značajne količine energije za svoje funkcionisanje.
Energija koju troše kriptovalute je ekvivalentna potrošnji koju ostvaruje Tajland, dok je emisija ugljendiokside jednaka količini ugljendioksida koju emituje Češka, što iznosu 114 miliona tona godišnje.
Procenjuje se da je globalno korišćenje električnih vozila, do sada sprečilo emitovanje 50 miliona tona ugljendioksida što je manje od polovine emisije bitkoina za jednu godinu. Problem se i dalje pogoršava, rast rudarenja bitkoina na bazi fosilnih goriva nadmašuje ekološke alternative, uzrokuj ući da se ugljenični otisak bitkoina pet puta poveća za samo dve godine.
Prema kampanji grupa Greenpeace i Environmental Working Group, sve se ovo može jednostavno popraviti ažuriranjem softvera bitkoina.
Optimizacija koda je aktivnost koja je delimično pala u zaborav zbog pojave sve moćnijih računara koji rade toliko brzo da se optimizacija čini izlišnom.
Ipak nije tako, iako su pojedinačne uštede u procesorskoj energiji male, kumulativno daju značajan efekat. Optimistička predviđanja tvrde da da bi se optimizacijom programskog koda moglo uštedeti čak 99,99% energije, sli uzmimo ovaj podatak sa rezervom.
Što je cena bitkoina viša, rudari su spremniji da troše ugalj i gas sve dok njihovi troškovi za to ne budu jednaki njihovoj dobiti. Mnogi korisnici bitkoina sa podsmehom posmatraju kampanju Greenpeace-a jer veliki deo sredstava za ovu marketinšku kampanju dolazi od milijardera rizičnog kapitaliste Krisa Larsena, suosnivača rivalske kriptovalute Ripple. Zato se postavlja logično pitanje koja je zaprao svrha opisane kampanje.
Za bitkoin, kodiranje ovih promena bi bilo jednostavno.
Greenpeace tvrdi da bi samo 30 ljudi – najveće rudarske kompanije, berze poput Coinbase-a i Binance-a, i programeri koda trebalo da se slože oko predloga. Pri tome se zanemaruje činjenica da bi svi morali da koriste nadograđeni softver.
U proseku, za uspešno rudarenje bitkoina jednom nedeljno potrebno je izdvojiti oko 1,8 miliona američkih dolara na hardver što će opet prouzrokovati dodatnu potrošnju energije i emitovanje ugljendioksida.
Većina rudara je naklonjena prema ovim investicijama ali je konzervativna kada je u pitanju izmena softverskog koda koji garantuje njihove dobitke.
Neki tvrde da bi vlade u Evropi i Severnoj Americi trebalo da slede kinesko rukovodstvo i da zabrane rudarenje kriptovaluta. Evropski parlament je nedavno odbacio nacrt zakona o zabrani rudarenja širom EU. Vlada Ujedinjenog Kraljevstva takođe strahuje od egzodusa talenata za trgovinu kriptovalutama u druge finansijske centre.
Jedno je sigurno a to je da efikasna regulacija bitkoina neće proizaći iz dobrotvornih apela već su potrebni drugi finansijski mehanizmi.
(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)