Veselin Jevrosimović: Kraljevstvo za čip

Priča o čipovima počinje uvođenjem tranzistora kao zamene za vakuumske cevi koje su koristili prvi radio aparati, telefoni i rani kompjuteri.

Mikročip je jedno od tehnoloških čuda informatičkog doba na koje većina ljudi ne obraća posebnu pažnju. Bez njih ne bi bilo personalnih računara, pametnih telefona i većine elektronskih uređaja koje koristimo svaki dan. Oni, međutim, ostaju sakriveni u unutrašnjosti aparata, nevidljivi, osim za inženjere i entuzijaste.

Sve dok se ne dogodi nestašica čipova, kao što je to slučaj upravo sada. Tada se o čipovima govori i piše više nego o bilo kojoj drugoj globalnoj temi.

Priča o čipovima počinje uvođenjem tranzistora kao zamene za vakuumske cevi koje su koristili prvi radio aparati, telefoni i rani kompjuteri. Tranzistor je neuporedivo manjih dimenzija, otporniji i efikasniji. Kako su uređaji usavršavani, tako je broj tranzistora u njima rastao. Da bi funkcionisao računarski procesor, neophodne su neverovatne količine tranzistora.

Tu na scenu stupa čip kao integrisano električno kolo koje može da sadrži desetine miliona, pa čak i milijarde minijaturnih tranzistora.

Koliko je tehnika napredovala govori podatak da je jedan tranzistor na savremenim čipovima nekoliko stotina puta manji od crvenog krvnog zrnca čoveka. Logično sledi da proizvodnja čipova nije jednostavan proces. Pandemija korona virusa značajno je uticala na smanjenje proizvodnje čipova tokom 2020. i 2021. godine. Istovremeno, rad od kuće, onlajn nastava i video igrice kao izvor zabave u karantinu, povećali su prodaju uređaja.

Naizgled paradoksalno, nestašicom čipova najviše je pogođena auto industrija. Ovo zbog toga što u prosečan automobil novije proizvodnje može da bude ugrađeno nekoliko hiljada čipova, mnogo više nego u telefon ili računar. Oni kontrolišu svaki deo opreme – od sistema za zabavu i navigaciju, preko ubrizgavanja u motoru, do senzora za bezbednost.

Pretpostavka je da će se tokom ove i u narednoj godini proizvodnja polako vratiti u normalu. Veliki proizvođači uveliko grade nove fabrike i pokušavaju da povećaju kapacitete.

To nije jednostavan posao jer, zbog svega što sam napisao, proizvodnja čipova zahteva posebne uslove i strogu kontrolu procesa. Problem je što će potražnja dodatno rasti jer informacione tehnologije i elektronika ulaze čak i u oblasti koje tradicionalno pripadaju „analognom“ svetu. Zbog toga se naučnici i inovatori bave osmišljavanjem alternativnih rešenja.

Za sada, na žalost, ne postoji ni jedno koje bi u doglednoj budućnosti moglo da zameni čipove kakve danas koristimo.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)