Da li se kriptovalutama može finansirati razvoj naoružanja?
Kako se države mogu finansirati sajber napadima na kriptovalute?
Kriptovalute su nesumnjivo dovele do drugačijeg pristupa finansijskom tržištu unoseći sasvim nove koncepte. Do pojave kriptovaluta bilo je nezamislivo da distrubuirani, samoregulišući sistem može opstati na finansijskom tržištu.
Sistem se ipak pokazao održivim i uprkos različitim mišljenjima, sistem kriptovaluta se dalje razvija.
Sama upotreba kriptovaluta je raznolika, ali se veoma često dovodi u vezu da nelegalnim poslovanjem, odnosno prometom nelegalnih roba i usluga . Ovakvu tvrdnju u znatnoj meri opovrgava činjenica da su u kriptovalute počele da ulažu kompanije kao što je Tesla, a o čemu smo pisali u prošlim nastavcima.
Hakerski napadi na kriptovalute se učestali u poslednje vreme i relativno su uspešni, jer hakeri uspevaju da nelegalno prisvoje značajne količine novca. Motivi napada su jasni, a to je sticanje novca na relativno lak način.
Napadima na kriptovalute se bave organizovane kriminalne grupe, ali postoje informacije da se sajber napadima na sisteme kriptovaluta bave i države. Države osnivaju posebne vojne jedinice koje imaju za cilj da probave što veću količinu kriptovaluta. Jedna od takvih grupa je Lazarus koja funkcioniše u okviru oružanih snaga Severne Koreje.
Poznato je da je Severna Koreja pod međunarodnim sankcijama, da je trgovina između Severne Koreje i drugih država veoma otežana kao i da je zbog toga život običnih ljudi u Severnoj Koreji veoma težak. Uprkos tome, Severna Koreja periodično lansira novorazvijene balističke projektile u čiji se razvoj ulažu znatne sume novca.
Postavlja se pitanje odakle taj novac dolazi?
Prema nedavno objavljenom izveštaju Organizacije Ujedinjenih Nacija, novac za razvoj nuklearnog programa dolazi upravo od kriptovaluta do kojih država dolazi sajber napadima.
Prema dostupnim podacima, samo do 2019. godine, Severna Koreja je pribavila kriptovaluta u vrednosti od dve milijarde američkih dolara.
Napadi su nastavljeni i tokom proteklih godina pri čemu nije moguće utvrditi tačnu vrednost kriptovaluta koju je država prisvojila. Postoje podaci da je u toku prošle godine hakovano oko 400 miliona američkih dolara u korist države. Pouzdano se zna da su izvršeni uspešni napadi na više kripto berzi u Severnoj Americi, Evropi i Aziji.
Prilikom napada koriste se tehnike preuzimanja kripto novčanika učesnika u transakcijama kao i preusmeravanje novca na račune koji pripadaju državi. Imajući u vidu anonimnost kriptovaluta, teško je utvrditi ko je zapravo vlasnik računa i kako se dalje raspolaže tim novcem.
Kako smo pominjali u prethodnim nastavcima, plaćanje na ilegalnom tržištu se vrši kriptovalutama tako da identitet i kupca i prodavca ostaju zaštićeni. Na taj način se mogu nabaviti i komponente neophodne za razvoj naoružanja.
Pored pozitivnih pomaka, kao što je novac koji je dostupan svima, kriptovalute nose sa sobom i negativne komponente kao što je to trgovina nelegalnim robama i uslugama. Da li će regulatori uspeti da otklone, ili barem umanje, loše strane kriptovaluta, saznaćemo u bliskoj budućnosti.
(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)