Veselin Jevrosimović: Digitalni blizanci
U proizvodnji, primena digitalnih blizanaca može značajno da ubrza proces projektovanja i razvoja, ali i da predvidi probleme u održavanju tokom životnog veka proizvoda.
Naučnici neretko pribegavaju aproksimacijama – pojednostavljenom pogledu na pojave u fizičkom svetu i društvenim zajednicama – iz prostog razloga što se radi o izuzetno kompleksnim sistemima koje je nemoguće u potpunosti sagledati.
Klimatske promene, kretanja globalnog tržišta ili širenje pandemije samo su neki primeri gde teško možemo da razumemo svaki detalj i ispratimo sve faktore, uzroke i posledice. Razvoj veštačke inteligencije, uz mogućnost prikupljanja, obrade i analize ogromnih količina podataka, treba da pomogne u tačnijem predviđanju i boljem planiranju u mnogim oblastima.
Jedna od tehnologija iz ovog domena koja je u poslednjoj deceniji sve popularnija naziva se „digitalni blizanac“ (eng. digital twin). U svojoj osnovi ideja je jednostavna – potrebno je osmisliti i konstruisati digitalnu reprezentaciju (blizanca) neke pojave ili predmeta iz stvarnog sveta. Na taj način dobijamo model nad kojim možemo da vršimo simulacije i analiziramo kako bi u određenim konkretnim situacijama reagovao fizički predmet.
Naravno, poenta je da konstantno prikupljamo što više podataka iz realnog sveta i „hranimo“ model kako bi on ostao ažuran. Primera ima mnogo i veoma su zanimljivi.
U proizvodnji, primena digitalnih blizanaca može značajno da ubrza proces projektovanja i razvoja, ali i da predvidi probleme u održavanju tokom životnog veka proizvoda. Pomenuo sam meteorologiju, gde modeli vazdušnih struja i drugih faktora mogu da ukažu na katastrofalne nepogode i spreče ljudske žrtve materijalnu štetu. Slično je i u seizmologiji gde bi detaljan model planete i njenih slojeva unapred upozoravao na potrese.
Poljoprivreda je još jedna oblast u kojoj se mnogo očekuje od digitalnih blizanaca. Softveri veštačke inteligencije mogli bi precizno da predviđaju prinose i pomognu agronomima da se odluče za najblagorodnije sorte useva i najefikasnije herbicide. Na kraju, banke bi mogle mnogo brže i preciznije da procenjuju rizike i obezbeđuju kredite za ulaganje u agrar.
Tehnološki napredak jedino ima smisla ako pomaže čovečanstvu da napreduje u smislu kvaliteta života, bezbednosti i opšteg blagostanja ljudi.
Za početak treba da razumemo prirodu i ljudsko društvo, ali i da ovladamo pojavama od kojih zavisimo. Uostalom, svedoci smo u kojoj meri globalna epidemija utiče na naše živote. Verujem da će razvoj tehnologije omogućiti da ih u budućnosti na vreme predvidimo i sprečimo.
(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)