Veselin Jevrosimović: Budućnost programiranja
Pisanje programskog koda je najmanje interesantan deo posla koji podrazumeva i mnogo kreativnije aktivnosti...
U prethodnoj deceniji zanimanja vezana za programiranje postala su izuzetno popularna i dobro plaćena u čitavom svetu. Samim tim, raste i broj mladih ljudi koji žele da se u budućnosti bave ovim poslovima.
Postavlja se stoga logično pitanje kakva je budućnost programiranja i šta u narednoj deceniji čeka nekoga ko je na početku uzbudljivog, zanimljivog i napornog puta ka profesionalnom bavljenju kreiranjem softvera.
Najpre, primetan je trend pojave novih i popularizacije postojećih programskih jezika specijalizovanih za obradu velikih količina podataka, izračunavanja u okruženju distribuiranih mreža i klaud sistema. Dalje, specijalizacija za jednu platformu verovatno je pogrešna odluka budući da se ista softverska rešenja sve češće koriste na najrazličitijim vrstama uređaja - od mobilnih telefona, preko računara, do nosive tehnologije i pametnih predmeta.
Još i više, raste potreba za poznavanjem alata koji su specifični za razvoj mašinskog učenja, neuronskih mreža i veštačke inteligencije u širem smislu. Kad smo već kod veštačke inteligencije, nije daleko dan kada će računari sami pisati programe.
Već sada postoji nekoliko uspešnih projekata koji rade na tome da omoguće pretvaranja prirodnog govora u linije programskog koda. Rezultati koji su za sada postignuti obećavaju, a naredni korak je opcija da se softveri sami nadograđuju i unapređuju svoje funkcionalnosti.
Na kraju, neko bi možda mogao da pomisli kako će nestati potreba za ljudima koji se bave programiranjem. Verovatno hoće, ali pisanje programskog koda ionako je najmanje interesantan deo posla koji podrazumeva i mnogo kreativnije aktivnosti.
Naime, naziv „programerka/programer“, premda u masovnoj svakodnevnoj upotrebi, ne opisuje na pravi način ono čime se ljudi u ovoj oblasti bave. Zbog toga je prikladniji i precizniji izraz „softverski inženjer“.
Softversko inženjerstvo je disciplina koja se bavi osmišljavanjem, projektovanjem, razvojem i održavanjem efikasnih, pouzdanih i bezbednih informacionih sistema i aplikacija. Razvoj je samo jedna komponenta softverskog inženjerstva, a programiranje tek jedan deo razvoja.
To što će veštačka inteligencija biti sposobna da automatizuje proces programiranja ne znači da će prestati potreba za ljudima. Bitno je, međutim, da svi koji žele da grade karijere u informacionim tehnologijama razumeju ove razlike i prihvate potrebu za usvajanjem širokog spektra znanja i veština.
(Telegraf.rs)