Veselin Jevrosimović: Četiri burne decenije
Model 5150 koji je IBM predstavio svetu 1981. godine nije bio ni prvi niti najmoćniji kućni računar, ali je omogućio da se ideja ličnog računara proširila planetom
Kako je izgledao vaš prvi računar? Stariji čitaoci će se verovatno sa nostalgijom prisetiti ranih PC-jeva u jednoličnim metalnim kutijama specifične krem boje.
Nisu bili povezani na internet (internet nije ni postojao u to vreme), procesorska snaga predstavljala je tek delić onoga što mogu moderni pametni telefoni, a rezolucija ekrana nije dozvoljavala ništa osim monotonih tekstova ispisanih na crnoj pozadini. I pored toga, svi koji su ih koristili imali su osećaj da ulaze u čudesni svet novih mogućnosti.
Ovih dana navršeno je tačno četrdeset godina od kako je proizveden prvi IBM PC kompjuter. Time je praktično pokrenuta era u kojoj su računari, malo po malo, postali sastavni deo naših života, bez obzira na interesovanja i posao kojim se bavimo.
Do tada su kompjuteri uglavnom bili u obliku takozvanih „mejnfrejm“ mašina veličine nekoliko ormana, a pristup je bio ograničen na mali broj korisnika u institucijama, univerzitetima i velikim kompanijama.
Model 5150 koji je IBM predstavio svetu u avgustu 1981. godine nije bio ni prvi niti najmoćniji kućni računar. Ono što ga je odvajalo od malobrojne konkurencije - na primer ranih Eplovih kompjutera - jeste otvorenost standarda i učešće mnogobrojnih nezavisnih kompanija u proizvodnji komponenti.
To konkretno znači je bilo ko mogao da sklopi računar po PC standardu i da bude siguran da će svi programi pisani za ovu platformu funkcionisati bez problema. Time se ideja ličnog računara proširila planetom, a konkurentska borba i masovna proizvodnja omogućile su pristupačnije cene.
Operativni sistem za novi računar, a po narudžbi IBM-a, razvila je tada malo poznata kompanija Majkrosoft. Mnoge firme ubrzo su počele da proizvode svoje verzije PC-kompatibilnih računara, a HP je konstruisao prvi štampač za PC. Ostalo je istorija.
Postavlja se pitanje kako će personalni računari izgledati četiri decenije od danas. Sigurno je da će biti sveprisutni i uvek dostupni, na način da često nećemo biti svesni njihovog postojanja. Sve ostalo je pod znakom pitanja, uključujući i način na koji će funkcionisati. Verovatno je i da ćemo imati neke potpuno nove standarde za razvoj komponenti. Ipak, verujem da ćemo se sećati kako je sve počelo.
(Telegraf.rs)