Veselin Jevrosimović: Sastanci u virtuelnom prostoru

Mnogi su kancelariju preselili u dnevnu sobu, pronašli alternativu za infrastrukturu i opremu firme, a kontakte sa kolegama održavaju putem video konferencija...

Vanredne okolnosti izazvane pandemijom korona virusa traju više od godinu dana. Za to vreme smo pokazali izuzetnu sposobnost da se praktično u hodu prilagodimo promenama, iskoristimo postojeće alate i pronađemo nove kako bi život nastavio da teče normalno.

Informacione tehnologije su u mnogim segmentima značajno pomogle, a zauzvrat je ubrzano uvođenje nekih rešenja za koje bismo inače čekali godinama.

Preporučujemo

Rad od kuće i funkcionisanje timova na daljinu jedna su od tih oblasti. Mnogi su kancelariju preselili u dnevnu sobu, pronašli alternativu za infrastrukturu i opremu firme, a kontakte sa kolegama održavaju putem video konferencija.

Naravno da ovo nije najpraktičniji i najefikasniji način za organizovanje sastanaka. Istraživanja su pokazala da se pažnja i kreativna energija ne ispoljavaju u potpunosti kada nedostaje direktniji kontakt i angažovanje učesnika.

Zbog toga je sve više rešenja koja podrazumevaju konferencije i timski rad korišćenjem opreme i aplikacija za virtuelnu realnost. Posebne VR naočare i rukavice omogućuju učesnicima da „urone“ u softverski generisane konferencijske sale, sa sve opremom za prezentovanje, belim tablama i sličnim rekvizitima.

Pojedini ovakvi sistemi omogućuju i uključenje putem mobilnih telefona i računara koji nemaju VR opremu, kao i vezu sa najpopularnijim programima za video pozive. Pored sastanaka, moguć je i zajednički rad na projektima, a mnogi konstruktorski i dizajnerski timovi na ovaj način rade već duže vreme. Uštede su značajne, pogotovo kada su timovi na različitim kontinentima i u suprotnom bi članovi morali često da putuju.

Naravno da sve nije sjajno i da još uvek postoje brojni problemi koje treba prevazići kako bi sastanci i timski rad u virtuelnoj realnosti mogli masovno da zažive. Za početak, neophodna oprema i dalje nije dovoljno pristupačna, uključujući i neophodan kvalitet internet veze.

Dalje, baterije u naočarima i rukavicama za virtuelnu realnost obično ne mogu da izdrže prosečno vreme sesije. Mnogo značajnije je to što nošenje opreme sat ili dva vremena predstavlja napor i ne baš udobno iskustvo za korisnike.

Osim toga, u praksi se pokazalo da otprilike četvrtina ljudi loše reaguje na duži boravak u virtuelnim okruženjima, odnosno oseća mučninu i vrtoglavicu. I pored svega, verujem da će izazovi biti prevaziđeni i da ćemo u najrazličitijim situacijama moći da koristimo prednosti virtuelne realnosti.

(Telegraf.rs)