Veselin Jevrosimović: Kako preneti znanje

Sistemi za obuku na internetu izrodili su odlična rešenja koja mogu da se primenjuju i u školama...

Foto: Shutterstock

Do pre godinu dana, učenje na daljinu bilo je mahom vezano za neformalno obrazovanje i veoma specifične vrste školovanja. Školski sistemi u najvećem delu sveta i dalje su bili bazirani na tradicionalnim tehnikama nastave u učionicama, uz eventualne časove radioničarskog tipa.

Na žalost, globalna epidemija novog korona virusa praktično je preko noći uvela onlajn nastavu u glavne tokove školovanja. Svakodnevni život učenika i nastavnika drastično se promenio, a period prilagođavanja još uvek traje.

Softverske platforme za onlajn nastavu već su dobro poznati alati za komunikaciju i predavanja, postavljanje dodatnih materijala i predaju domaćih zadataka. Standardne aplikacije za pisanje tekstova i izradu slajd prezentacija korišćene su od mnogih i ranije, a sada su postale zamena za učeničke sveske.

Foto: Marko Jovanović

E sad, prenošenje znanja putem predavanja na daljinu, pogotovo u uslovima skraćenih časova, nije uvek jednostavno niti praktično. Tu u pomoć mogu da priteknu prethodna iskustva iz neformalnog obrazovanja na daljinu. Naime, sistemi za obuku na internetu izrodili su odlična rešenja koja mogu da se primenjuju i u školama.

Pre svega, bitno je da način prenošenja znanja bude prilagođen digitalnom dobu, atraktivan i interaktivan. Video sadržaji, uključujući i animirana objašnjenja pojmova i fenomena, značajno pomažu učenicima da savladaju gradivo.

Jednostavne igrice kao metod utvrđivanja i ocenjivanja znanja takođe su se pokazale više nego uspešnim. Takozvana „gejmifikacija“ (eng. „gamification“) kao način za motivisanje đaka tema je koja zaslužuje poseban članak.

Postoje brojni softverski alati koji olakšavaju kreiranje opisanih sadržaja, a mnogi čak ni ne zahtevaju posebnu obuku. Sve opisano od nastavnika traži da ovladaju novim veštinama, da postanu dizajneri edukativnih sadržaja i prihvate tehnološka rešenja kao deo svakodnevnih aktivnosti. Na žalost, to nije nimalo lako.

Postavlja se pitanje da li je najpre potrebno na fakultete koji školuju nastavnike uvesti predmete koji se bave kreiranjem digitalnih materijala.

I pored svih izazova i teškoća sa kojima se đaci i nastavno osoblje nose tokom pandemije, kao uteha ostaje činjenica da će veštine koje i jedni i drugi stiču u vanrednim okolnostima, ostati za budućnost.

Mnoge tehnike učenja na daljinu mogu da se primenjuju u redovnoj nastavi, a možda baš iskustva koja sada nastaju pomognu u nekim budućim reformama globalnog sistema obrazovanja.

(Telegraf.rs)