Da li postoji matematički model koji predviđa kretanje cena kripto valuta?

Šta predviđa Metkalfof zakon?

Najviše postavljano pitanje ovih dana je da li će Bitkoin nastaviti da raste i do kada? Da li će i kada početi da pada kao i kada je pravo vreme za kupovinu odnosno prodaju?

Kripto valute predstavljaju samoregulišući sistem na koji u potpunosti deluju zakoni tržišta. Na prvi pogled, izgleda da se sistem razvija na takav način da ni na koji način nije moguće predvideti dalje ponašanje sistema a samim tim ni kretanje cena kripto valuta. Ipak postoje matematički modeli koji bi mogli relativno pouzdano da da izračunaju parametre na osnovu kojih je moguće, relativno pouzdano, dobiti odgovore na ova pitanja.

Preporučujemo

Jedan od matematičkih modela je Metkalfof zakon. Model je predstavio Robert Metkalf daleke 1980. godine i zasniva se na funkcionisanju mreže kompatibilnih uređaja. Tada se model odnosio na telefone i telefaks uređaje. Dalje je model razradio Džordž Gilder i prezentovao ga 1993. godine u obliku koji opisuje mrežne efekte komunikacionih tehnologija, interneta kao i društvenih mreža.

Svaki učesnik u komunikaciji se definiše kao komunikacioni čvor. Čvorovi se mogu povezivati međusobno i na taj način se realizuje komunikaciona mreža. Ne ulazeći u samu matematiku, ukratko, Metkalfof zakon dokazuje da vrednost svakog čvora raste sa povećanjem broja čvorova i povećanjem njihovih međusobnih veza.

Metkalfov zakon kaže da se stopa rasta mreže može matematički predvideti u korelaciji sa kvadratom broja korisnika. Zamislimo da na svetu postoji samo jedan mobilni telefon, sam po sebi bio bi beskoristan. Ukoliko bi postojala samo dva mobilna telefona, vrednost bi postojala samo za te dve osobe koje bi mogle međusobno da komuniciraju. Trenutno se u svetu koristi oko 14 milijardi mobilnih telefona, tako da je upotrebna vrednost svakog uređaja ogromna jer sa svog mobilnog telefona možemo pozvati bilo koji od 14 milijardi drugih uređaja. Isto važi i za društvene mreže, što je veći broj korisnika mreže, usluga same mreže postaje vrednija za širu zajednicu.

Ako pogledamo američki dolar kao valutu i ukoliko za trenutak zanemarimo druge elemente, uočićemo da veliki broj država u svetu koristi američki dolar kao sredstvo za čuvanje deviznih rezervi kao i u međusobnim plaćanjima. Jasno je da široka upotreba daje dolaru dodatnu vrednost. Ukoliko primenimo opisane postulate na sistem kripto valuta, zaključujemo da vrednost kripto valuta raste što je veći broj njihovih korisnika. Svedoci smo pojave da kako se u igru uključuju novi igrači, pogotovo institucionalni igrači, vrednost Bitkoina raste. Isto važi i za druge kripto valute a sve u skladu sa Metkalfofim zakonom.

Ako pogledamo veličinu Ethereum mreže odnosno broj učesnika i međusobnih veza i sagledamo putanju cene, postaje jasno da se Metkalfof zakon može primeniti i na Ethereum kao što se pokazalo i na Bitkoinu. Generalno se može zaključiti da što više ljudi koristi kripto valute njihova vrednost će nastaviti da raste. Ukoliko sagledamo kretanje Ethreum-a iz ugla  Metkalfofog zakona, njegova vrednost će dostići 20.000 USD.

Budućnost će pokazati da li se kretanje vrednosti kripto valuta može predvideti. Za sada imamo nesporne potvrde da postoje matematički modeli koji to potvrđuju.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)