Veselin Jevrosimović: Obrazovanje za budućnost

Izazovi tehnološkog napretka, realnost digitalizovanog sveta, potrebe i navike mladih ljudi u direktnoj su suprotnosti sa školskim sistemom koji zahteva pasivno usvajanje znanja i memorisanje podataka...

Početak godine je doba kada se okrećemo budućnosti, napretku i planovima za ostvarenje ciljeva i snova. Vreme koje je pred nama obeležiće brz i dinamičan razvoj tehnologije i postavljanje potpuno novih zahteva pred sve vrste profesionalnih delatnosti.

Preporučujemo

U 2020. mogli smo da nazremo i, na žalost, na svojoj koži osetimo kako bi neke od tih promena mogle da izgledaju. Videli smo, između ostalog, u kojoj meri obrazovni sistem baziran na zahtevima 19. veka ne može da funkcioniše u novom dobu.

Izazovi tehnološkog napretka, realnost digitalizovanog sveta, potrebe i navike mladih ljudi u direktnoj su suprotnosti sa školskim sistemom koji zahteva pasivno usvajanje znanja i memorisanje podataka. Srećom, postoje brojna rešenja iz domena informacionih tehnologija koja omogućuju da se obrazovanje prilagodi promenama i pripremi nas za godine koje dolaze.

Već sada se polako okrećemo takozvanom hibridnom ili mešovitom učenju (eng. blended learining) u kome se kombinuju klasično prisustvo u učionici, onlajn nastava i samostalni rad učenika potpomognut softverskim programima. Potrebno je samo da se svi učesnici u ovom procesu obuče za korišćenje novih metoda i alata.

Sledeći korak će biti personalizovano učenje. Svaki učenik će, u odnosu na uzrast, sklonosti i osobine ličnosti, dobijati sopstveni plan i program u okviru koga će biti definisani i načini sprovođenja nastave. Time će sposobnosti svakog pojedinca biti maksimalno iskorišćene. Softver će omogućiti praćenje napretka đaka, takozvano pametno ocenjivanje i pomoć nastavnicima u ostvarivanju njihovih zadataka.

Nakon toga ćemo verovatno preći na sistem integrisanog kontinualnog obrazovanja i prekvalifikacija. Umesto specijalizacije, sistemsko obrazovanje će podrazumevati ovladavanje širokom paletom veština. U zavisnosti od konkretnih potreba i promena na tržištu rada, svaki profesionalac će nakon toga po nekoliko puta u karijeri prolaziti obuke za nova zanimanja.

Pandemija korona virusa samo je ubrzala i u nekim slučajevima olakšala neminovne i preko potrebne izmene u funkcionisanju školskog sistema. Reforme mogu da budu teške i bolne, ali se uvek isplate ako garantuju uspeh na duže staze.

Osim toga, ne smemo da zaboravimo da je ulaganje u kvalitetnije obrazovanje, brže sticanje novih veština i prilagodljivost mladih naraštaja jedan od osnovnih preduslova za svetliju budućnost i konkurentnost na globalnom tržištu u digitalnom dobu.

(Telegraf.rs)