Veselin Jevrosimović: Trka za budućnost računara

U vreme kada je Milanković izvodio svoje teorije, čak ni pisci naučne fantastike nisu mogli da zamisle procesorsku snagu koju danas ljudi poseduju u svojim pametnim telefonima...

Naš proslavljeni naučnik Milutin Milanković, dokazujući svoju teoriju klimatskih promena, ručno je izveo komplikovane proračune uglova sunčevih zraka u svakoj tački Zemljine kugle. Za to mu je, početkom prošlog veka, bilo potrebno čak dvadeset godina. Koristio je svaki trenutak slobodnog vremena, uključujući i letovanja, strpljivo i pedantno izvodeći matematičke operacije.

Danas bi mu za taj zadatak, upotrebom modernih računara, bilo dovoljno dan ili dva.

Preporučujemo

Pretpostavka je da će za sto godina kompjuteri budućnost takav skup operacija moći da izvrše za svega nekoliko sekundi. Mnogi veruju da će ti računari predstavljati evoluciju današnjih kvantnih čipova.

Za razliku od klasičnih čipova sa tranzistorima koji mogu da imaju vrednost 0 ili 1 (bit), kvantni računari koriste teško pojmljivu osobinu elementarnih čestica da se istovremeno mogu naći u dva stanja. Njihove osnovne jedinice kubiti (qbit) u svakom momentu imaju vrednost i 0 i 1, tako da mogu da pohrane neuporedivo veće količine podataka i da ih obrađuju neverovatnom brzinom.

Problem je što aktuelni modeli za funkcionisanje zahtevaju temperaturu blisku apsolutnoj nuli, pa je aparatura koja ih opslužuje velikih dimenzija, kompleksna i skupa. Ipak, napredak se odvija krupnim koracima.

Vlade, institucije i kompanije upravo ovih dana zauzimaju startne pozicije za trku čiji će pobednik biti prvi koji će ovladati ovom tehnologijom. Za sada je kompaniji Gugl i kineskoj državi uspelo da projektuju kvantni čip koji može da „pobedi“ najmoćniji klasični super-kompjuter, ali su i ostali igrači blizu.

Kada i u kom obliku ćemo moći da ih koristimo za svakodnevne zadatke još uvek ne znamo. Sigurno je da se to neće desiti brzo. Za početak ćemo kvantne računare koristiti samo kao centralizovane udaljene sisteme, slično kao što je to bilo na početku kompjuterske ere.

Moguće je i da će inovatori i naučnici osmisliti neku potpuno novu vrstu računara. Uostalom, u vreme kada je Milanković izvodio svoje teorije čak ni pisci naučne fantastike nisu mogli da zamisle procesorsku snagu koju danas ljudi poseduju u svojim pametnim telefonima.

Upravo je u tome draž praćenja, proučavanja i razumevanja napretka tehnologije. Budućnost sa sobom nosi nova i uzbudljiva otkrića, a kreativnost ljudi pokazuje se u najboljem svetlu.

(Telegraf.rs)