Veselin Jevrosimović: Mesto gde stanuju podaci

U data centrima smešteni su i svi naši podaci koje čuvamo u "oblacima" - od elektronske pošte, do dokumenata. Očekuje se da u narednom periodu broj data centara dodatno poraste...

Svet u kome živimo nemoguće je zamisliti bez ogromnih količina podataka, moćnih farmi servera koji ih obrađuju i napredne telekomunikacione opreme koja obezbeđuje siguran i brz prenos informacija između bilo koje dve tačke na planeti.

Praktično sve kompanije, bez obzira na veličinu, zavise od informacionih tehnologija. Pomenuta infrastruktura, uključujući servere, sisteme za komunikaciju i prateće uređaje, raste neverovatnom brzinom, pa pred projektante i inovatore postavlja brojne izazove.

Preporučujemo

Danas je uobičajeno da informacione sisteme pokreću takozvani data centri. Radi se o ogromnim prostorijama ili kontejnerima u koje su smeštene stotine servera, prostor za smeštaj podataka i sva prateća oprema.

Procena je da trenutno u svetu postoji oko sedam miliona velikih data centara. Neki od njih vlasništvo su jedne kompanije, dok drugi služe za iznajmljivanje i podršku manjim firmama.

U data centrima smešteni su i svi naši podaci koje čuvamo u „oblacima“ - od elektronske pošte, do dokumenata. Očekuje se da u narednom periodu broj data centara dodatno poraste. Ono što predstavlja problem su energija i drugi resursi koji su neophodni za njihovo funkcionisanje i održavanje. Samo za sisteme za hlađenje i napajanje koristi se neprihvatljivo velika količina električne energije.

Najveći igrači u ovoj oblasti kao osnovni prioritet postavljaju energetsku efikasnost. Jedna od ideja je instalacija data centara u polarnim krajevima gde nije potrebno trošiti toliko energije na hlađenje. Ovde je, međutim, problem u putnoj infrastrukturi i nedostatku dostupnih električnih instalacija.

Postoji zamisao da se data centri montiraju na plovila i tako tokom godine vrše migracije radi optimalnog iskorišćenja resursa. Poslednji eksperimenti predviđaju data centre postavljene u ogromne cilindrične kontejnere koji se zatim spuštaju na dno mora, na dubinama od nekoliko desetina metara.

Prvi rezultati odišu optimizmom, a prednosti su brojne. Ne samo da temperatura vode smanjuje potrebu za hlađenjem, već se centri mogu montirati u blizini velikih gradova i tako pojednostaviti i ubrzati pristup uređajima i podacima.

Raduju vesti da se velike svetske IT kompanije zalažu za očuvanje čovekove okoline i odgovornije korišćenje prirodnih resursa. Uostalom, ako nas je industrijski razvoj doveo do ruba ekološke katastrofe, pošteno je da dalji napredak tehnologije reši ovaj problem i omogući svetlu budućnost za planetu i čovečanstvo.

(Telegraf.rs)