Dodir robotske ruke uopšte se ne razlikuje od dodira ljudske...
Rukavice koje operater robota ima na svojim rukama, korisniku stvaraju osećaj da on zaista svojim rukama obavlja ono što rade robotske ruke
Haptička tehnologija, poznata i kao kinestetička komunikacija ili 3D dodir, je savremena tehnologija stvara iskustvo dodira primenom sile, vibracija ili pokreta. Prvobitno je korišćena za stvaranje i kontrolisanje virtuelnih objekata u kompjuterskim simulacijama, primenu je našla i u daljinskoj kotroli mašina i uređaja, odnosno u telerobotici.
Uređaji koji primenjuju ovu tehnologiju funkcionišu zahvaljujući ugrađenim taktilnim senzorima koji mere sile pritiska na podlogu (po tom principu funkcionišu npr. kontroleri na kozolama za video igre).
Uređaj koga na ovom snimku kontroliše direktor Amazona Džef Bezos je "taktilni telerobot", koji bukvalno spaja ljudske i robotske ruke. Rukavice koje operater robota ima na svojim rukama, korisniku stvaraju osećaj da on zaista svojim rukama obavlja ono što rade robotske ruke.
Čovek, ustvari, ovde samo na realan način podražava one operacije koje robot zaista obavlja. Senzori ugrađeni u robotske ruke primaju taktilne informacije koje se dalje prenose do rukavica na rukama korisnika, odnosno operatera.
Dodir i interakcija sa objektima deluju potpuno prirodno, a za korišćenje jednog ovakvog sistema nije potrebna nikakva posebna obuka.
Zanimljivo je i to da je na ovaj način, ovakvim haptičkim robotskim sistemima moguće upravljati sa bilo koje tačke na svetu, i tako npr. sa jednog kontinenta upravljati robotom koji obavlja neke opracije na drugom kontinentu.
(Telegraf.rs)