Da li će decentralizovane finansije - DeFi uspostaviti novi finansijski poredak?

Da li je na pomolu kraj klasičnog finansijskog sistema?

U prethodnim nastavcima smo u više navrata pisali o blokčejn tehnologiji koja podržava funkcionisanje kripto valuta. Osnovne karakteristike blokčejn tehnologije su pouzdanost i neporecivost transakcija iako se transakcije odvijaju između učesnika koji se međusobno ne poznaju i čiji je identitet skriven.

Iako je blokčejn stekao svoju popularnost prvenstveno zahvaljujući kripto valutama, njegova primena je mnogo šira i u stanju je da podrži najrazličitije vrste poslovanja. Kripto valute, iako u početku zanemarivane sve više dobijaju na popularnosti i njihova primena sve više dobija kako na obimu tako i na značaju.

Preporučujemo

Posmatrajući blokčejn iz ugla programera, neophodno je razviti aplikacije koje bi koristile samu tehnologiju i ostvarivale zadate ciljeve, već u zavisnosti o kojoj se oblasti radi. Bez softverskih aplikacija tehnologija se ne bi mogla koristiti.

U oblasti kripto valuta razvijeno je mnoštvo različitih aplikacija koje omogućavaju trgovinu kripto valutama pri čemu se pre svega misli na aplikacije kripto novčanika i kripto berzi. Nakon pomenutih aplikacija razvijene su i aplikacije „pametnih ugovora“ koje prate elemente ugovora između dve strane kao i njihovu finansijsku realizaciju.

Kompletan sistem kripto valuta, uključujući i funkcionalnosti koje vrše aplikacije se zasniva na decentralizovanom konceptu, odnosno, ne postoji centralna tačka koja bi kontrolisala sistem, niti postoji centralna baza podataka u kojoj se mogu pronaći svi detalji transakcija.

Tradicionalni finansijski sistemi se sastoje od centralizovanih baza podataka kao i kontrolisanih aplikacija koje izvršavaju pojedine funkcije. Finansijske institucije imaju razvijene mehanizme za striktnu kontrolu svih novčanih tokova. Kontrole se koriste za preduzimanje mera radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema kao i radi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Kripto valute imaju decentralizovanu strukturu pa samim tim nije moguće uspostavljanje identičnih kontrola. Međutim, razvijeni sistem koji omogućava upravljanje digitalnom imovinom, pametnim finansijskim ugovorima, protokolima se kontroliše sistemom decentralizovanih aplikacija - DApps. Opisani sistem se naziva još i DeFi od izraza Decentralizovane Finansije.

Očigledno je da se nasuprot tradicionalnom, centralizovanom finansijskom sistemu razvija novi decentralizovani finansijski sistem koji svojim širenjem preti da ugrozi klasični finansijski sistem. Ukoliko se uzme u obzir činjenica da je kompletan programski kod otvorenog tipa (open source) odnosno dostupan svima postaje očigledno da je novi finansijski sistem u potpunosti transparentan.

DeFi omogućava stvaranje usluga monetarnog bankarstva, pružanje P2P kao i objedinjenih platformi za trgovinu kao i razvoj i korišćenje naprednijih finansijskih instrumenata kao što je DEX (Decentralized Exchange), platforme za finansijska predviđanja i drugo. Kao i u klasičnim finansijskim kontrolama u DeFidApps se mogu koristiti za KYC, AML ali i druge usluge upravljanja tokovima digitalnog novca.

Možemo zaključiti da DeFipogled na finansijski svet preusmerava tradicionalne finansijske proizvode u softver otvorenog koda i decentralizovani finansijski svet. Na taj način se uklanja potreba za posrednicima, smanjuju se transakcioni troškovi i u značajnoj meri se povećava nivo bezbednosti sistema.

Decentralizovane finansije nastavljaju da se razvijaju i samo je pitanje trenutka kada će odneti prevagu nad klasičnim finansijskim sistemima i kreirati jedan potpuno novi finansijski svet.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)