Veselin Jevrosimović: Tehnologija koje (ne) treba da se plašimo

Eksperti smatraju da postoje samo dve mogućnosti: jedna je da će računari stvoriti utopijski svet u kome će ljudi živeti "kao u raju", a druga da će nas mašine uništiti

Veštačka inteligencija (eng. artificial intelligence, AI) je pojam sa kojim se u poslednjih nekoliko godina bezmalo svakodnevno susrećemo u govoru i pisanju. 

Doduše, marketinški stručnjaci umeju veštačkom inteligencijom da nazovu i softverske programe koji, ma koliko napredni, to ipak nisu. Oni koji jesu, specijalizovani su za vršenje precizno određenih zadataka, pa je njihova sposobnost učenja i prilagođavanja novim okolnostima veoma ograničena.

Preporučujemo

Doći će, međutim, dan kada ćemo uspeti da razvijemo takozvanu opštu veštačku inteligenciju (eng. Artificial general intelligence, AGI). Radi se o softverima čija će inteligencija biti slična ljudskoj i koji će biti sposobni da se bavenajrazličitijim poslovima, uključujući i razvoj inovacija. Mnogi su mišljenja da je AGI poslednji izum koji će ljudski rod proizvesti. Otuda i razlog za strah.

Eksperti smatraju da postoje samo dve mogućnosti u momentu kada AGI preraste u veštačku super-inteligenciju. Jedna je da će računari stvoriti utopijski svet u kome će ljudi živeti „kao u raju“, a druga da će nas mašine uništiti. Potonje ne mora da se desi namerno.

Kada računarima koji mogu da uče i odlučuju dodelite zadatak, morate da budete veoma precizni ako ne želite slučajno da izazovete katastrofu. Poznat je misaoni eksperiment u kome bismo super-kompjuteru naredili da na najefikasniji način pravi spajalice za papir. Bez dodatnih uputstava i ograničenja, on bi sve atome na planeti, uključujući i one iz naših tela, transformisao u spajalice.

Važno je i da razumemo da inteligencija i svest nisu ista stvar. Zbog toga je malo verovatno da bi AI sistemi mogli da se osete „ugroženima“ ili „potlačenima“ od strane ljudi, što je česta tema filmova naučne fantastike.

Bez obzira na opravdani strah, ne verujem da je blizu dan kada ćemo uspeti da razvijemo opštu veštačku inteligenciju.

Do tada imamo vremena da preispitamo pravac u kome čovečanstvo želi da napreduje, da pronađemo načine da ograničimo moći veštačke inteligencije i da pokušamo na iskoristimo najbolje od oba sveta. Moguće je i da će ljudi do tada prerasti u nešto više i promeniti oblik postojanja. O tome ću pisati u narednom tekstu.

(Telegraf.rs)