Kako će odluke IRS-a uticati na razvoj kripto berzi?
Da li će naplata poreza na kripto valute uticati na njihovu vrednost?
Kripto valute funkcionišu u virtuelnom prostoru koji je dovoljno bezbedan i pouzdan da obezbedi finansijske transakcije. Virtuelne valute ne postoje u fizičkom obliku i ne vezuju se ni za jedan bankovni račun. Ukratko, funkcionišu van bankarskog sistema koji još uvek razmatra mogućnosti uvođenja kripto valuta u bankarske operacije.
Istini za volju, uvođenje kripto valuta ne zavisi u tolikoj meri od samih banaka koliko od regulatora koji regulišu rad banaka kao što su to centralne banke pojedinačnih država. Sa druge strane svaka država ima legitimni interes naplate poreza kao jednog od osnovnih izvora prohoda u cilju funkcionisanja državnog sistema.
Pred poreske službe država se postavio izazov kontrolisanja finansijskih transakcija koje se odvijaju u kripto valutama. Kako je jedan od osnovnih proklamovanih postulata kripto valuta upravo anonimnost, identifikacija korisnika od strane poreske uprave predstavlja izazov. Cilj poreskih vlasti je identifikacija učesnika i obavljenih transakcija a zatim naplata odgovarajućeg poreza. Rešavanje ovog izazova nije lak zadatak jer su za njegovo rešavanje potrebni novi mehanizmi koji bi dopunili informacione kapacitete poreske uprave.
Koliko je zadatak kompleksan govori činjenica da je IRS (Internal Revenue Service), poreska služba SAD objavila oglas u kome traži konsultantske usluge za podršku ispitivanju poreskih obveznika koji uključuju kripto valute. Naime, prema važećim propisima, građani SAD su dužni da obaveste IRS o posedovanju kripto valuta kao i o izvršenim transakcijama. Kako je teško proveriti da li su izveštaji građana po ovom pitanju kompletni neophodan je kontrolni mehanizam koji će proveravati izveštaje poreskih obveznika. Od konsultanata koje IRS želi da angažuje, očekuje se da pruže stručnu podršku neophodnu za identifikaciju i istragu slučajeva gde je izveštavanje poreskih obveznika (ili nedostatak istih) o digitalnoj imovini nedosledno sa njihovim stvarnim transakcijama sa kripto valutama.
IRS je izdao formalna uputstva o tome kako kripto valute treba da se oporezuju pri čemu je primenio opšta načela poreskog zakona. Na primer, razmena jedne virtualne valute za drugu, recimo Bitkoin za Ethereum je oporeziva transakcija. Rudarenje kao i transakcije izvršene u kripto valutama takođe stvaraju poreske obaveze i moraju se prijaviti kao dohodak ukoliko predstavljaju prihod. Kao i prilikom kupovine akcija kojima se trguje na berzi, kupovina ili ulaganje u kripto valute ne stvara oporezivi događaj. Ali zato prodaja ili razmena kripto valute ili primanje virtualne valute u zamenu za obavljene usluge ili drugu imovinu, stvaraju obavezu plaćanja poreza.
Povod za sumnju da građani SAD ne prijavljuju posedovanje kripto valuta kao ni izvršene transakcije su izveštaji o izvršenim transakcijama sa različitih kripto berzi. Kao primer možemo pogledati izveštaj sa kripto berze Coinbase koja je samo u jednoj razmeni evidentirala preko šest miliona kupaca a pri čemu je među njima manje od hiljadu poreskih obveznika koji su prijavili transakcije. Možemo zaključiti da se IRS opravdano pita ko su ostali vlasnici računa i zašto nisu prijavili bilo kakve transakcije sa kripto valutama u svojim poreskim prijavama? Kako će aktivnosti IRS-a utucati na dalji razvoj kripto berzi saznaćemo uskoro.
(Telegraf.rs)