Online obrazovanje je zakon, ali pravo!
Samo letimičnim pregledom obaveštenja na sajtovima fakulteta i visokoškolskih ustanovama dolazimo do raznolikog pristupa edukaciji u vreme izolacije
Iako je „online“ obrazovanje poniklo još u prošlom veku, još se uvek nije razvilo na način koji odgovara značenju. Naime, većina profesora misli da „online“ edukacija znači postavljanje „power point“ prezentacije na sajt, tako da studenti mogu da je skinu i pregledaju.
Samo letimičnim pregledom obaveštenja na sajtovima fakulteta i visokoškolskih ustanovama dolazimo do raznolikog pristupa edukaciji u vreme izolacije.
Tako npr. Medicinski fakultet u Beogradu u saopštenju dekana kaže: „I teorijska i praktična nastava na Fakultetu će se odvijati online, prema uputstvima koje ćete dobiti u narednim danima. Provere znanja, kolokvijumi i ispiti će biti odloženi za period posle ukidanja vanrednog stanja.“
Dok na Pravnom fakultetu postoji uputstvo za pojedine predmete: „Materija upravnog postupka pokrivena je video snimcima, koje studenti mogu da prate preko platforme Nacionalne akademije za javnu upravu. Materijal sadrži oko 40 video lekcija, koje drže naši nastavnici. Snimci traju između pet i sedam minuta. Materija upravnog spora biće pokrivena video lekcijom, koja će biti postavljena na sajt Pravnog fakulteta u maju. Time su pokriveni svi časovi predavanja, studijskih grupa i vežbi iz Upravnog prava, kao i predavanja iz Upravnog procesnog prava do kraja semestra.“ (http://www.ius.bg.ac.rs/ preuzeto 22.03.20)
Na Viskoj sportskoj i zdravstvenoj školi je objavljeno: „U narednom periodu nastava će se organizovati po modelu nastave na daljinu korišćenjem Moodle platforme. MOLIMO VAS DA NA MOODLE PLATFORMI OBAVEZNO PRATITE STRANICE PREDMETA IZ KOJIH SLUŠATE NASTAVU, na kojima će nastavnici postavljati materijal za učenje i obaveštenja.“ (http://www.vss.edu.rs/, preuzeto 22.03.20)
Na univerzitetu na kome ja predajem postavljeno je sledeće obaveštenje: „Nastavne aktivnosti će krenuti da se realizuju od danas, ponedeljak, 16. 3. 2020. elektronskim putem na svim predmetima. Za realizaciju nastave elektronskim putem predviđen je softver „Google Meet“. Nastava (predavanja i vežbe) će se odvijati prema definisanom rasporedu. Profesor će predavanje držati koristeći navedeni softver, a studenti će biti u mogućnosti da nastavu prate od kuće. Nema izmena u rasporedima, već je jedina razlika u tome što studenti nisu fizički prisutni. Nema skraćivanja nastave i ista će biti uredno kontrolisana. Provere znanja (kolokvijumi i ispiti) će se, takođe, obavljati elektronskim putem. Konsultacije će se obavljati u definisanim terminima i prema aktuelnom rasporedu. Razlika će biti u tome što studenti neće dolaziti na konsultacije, već će nastavnika ili saradnika kontaktirati putem Skype-a, Hangout Meet-a ili drugog sistema. Nastavnik u terminu konsultacija mora biti aktivan na svom nalogu i spreman da odgovori na, eventualno, obraćanje studenta.“ (https://singidunum.ac.rs/news/odrzavanje-nastave-elektronskim-putem, preuzeto 22.03.20)
Na prvi pogled deluje da su svi pribegli „online“ nastavi. Međutim, postoje velike razlike.
Postavljanje „power point“ prezentacija na sajt fakulteta nije dovoljno i ne može da zameni predavanje ni u jednom segmentu. Nažalost, to je praksa i od pre vanrednog stanja, što je podjednako loše jer su „power point“ prezentacije služile da nadoknade nedostatak literature.
Postavljanje video materijala je delimično bolje, ali nije rešenje pogotovo ne video materijal u trajanju od pet do sedam minuta, jer to ne odgovara realnom predavanju. I sama činjenica da se misli da su time pokriveni svi časovi predavanja, studijskih grupa i vežbi je problematična sama po sebi.
Konačno, „Moodle“ je akronim za „Modularno objektno orijentisano dinamičko okruženje za učenje“. To je besplatna platforma, standardizovana za e-učenje koji definišu komunikaciju između učenika i profesora…“ Interesantno je da se jedna Visoka škola bolje pripremila nego fakulteti Univerziteta u Beogradu.
Na Singidunumu je stvar otišla najdalje, ne samo da postoji elektronska nastava, nego je ona u pravom smislu „online“ jer u realnom vremenu profesori predaju studentima koji sede kod svojih kuća i slušaju, mogu da postave uživo pitanja i budu uključeni na način koji žele. Nastava se snima, pa studenti mogu da pogledaju predavanje ponovo kada žele. Ako vam kažem da ih je na „online“ predavanju bilo čak i više nego na redovnim, onda se vidi značaj unapred postavljenog sistema.
Međutim, ono što mi se čini važnije, ništa nije odloženo ili zamenjeno na neodgovarajući način. Tako da studenti imaju redovno polaganje „online“ kolokvijuma i ono što je još važnije, redovne uživo konsultacije sa svojim profesorima.
Ipak sve mi se čini bolje nego odluka Vlade Borisa Džonsona: Studenti GCSE i A nivoa dobiće ocene na osnovu procena nastavnika i njihovog dosadašnjeg rada, saopštila je vlada. Ali studenti će, takođe, dobiti priliku da na jesen polože ispit ako žele. (https://www.independent.co.uk/news/education/education-news/coronavirus-gcse-a-level-grades-results-school-students-a9414146.html preuzeto 22.03.20, zahvaljujući mom drugu Ivanu Miletiću).
Umesto zaključka ću navesti rane radove iz „online“ edukacije, tačnije studiju Spickarda i autora iz 2002. koji su podelili grupu od 90 studenta medicine na one koji su slušali predavanje „online“ i one koji su predavanje pratili na „klasičan“ način. U poređenju sa studentima iz „predavačke“ grupe uživo, studenti u „internetskoj“ grupi pokazali su jednaka znanja nakon studije (P = .91) ali su potrošili 50 minuta manje vremena za rešavanje testa nakon predavanja. (J Gen Intern Med. 2002).
Mogu samo da dodam da živa komunikacija preko Interneta nije samo značajna zbog boljeg učenja, opravdavanja postojanja univerziteta i uloge profesora, već i zbog svima tako neophodne komunikacije kada smo primorani da budemo izolovani kod kuće.
#OstaniKodKuće
Za "Telegraf.rs" piše prof. dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum
(Telegraf.rs)