Veselin Jevrosimović: Problem prepoznavanja
U nekim zemljama ova tehnologija ulazi u primenu, pogotovo na graničnim prelazima, velikim skupovima i sličnim situacijama. Paralelno sa tim rastu baze podataka fotografija ljudi koji su prethodno imali problema sa zakonom
Sećate se scena iz kriminalističkih filmova i TV serija u kojima na ogromnom ekranu u policijskoj stanici velikom brzinom promiče na stotine lica, sve dok sistem ne prepozna osobu za kojom inspektori tragaju?
Premda je ovo svojevremeno bila naučna fantastika i umetničko preterivanje, danas su policije širom sveta opremljene naprednim softverom sposobnim da prepozna lik i izvrši poređenje sa bazom podataka sumnjivaca.
Problem sa automatskim prepoznavanjem ljudi na osnovu fotografija leži u tome što softver mora da detektuje karakteristične crte lica, a zatim da pretpostavi kako bi one mogle da izgledaju pod svim uglovima, u različitim pozama, grimasama i izrazima. Zbog toga je prepoznavanje ljudskog lica, ali i likova drugih živih bića, jedan od težih zadataka sa kojima se susreću kreatori veštačke inteligencije.
Budući da na pametnim telefonima imamo opciju za prijavu na osnovu prepoznatog lika vlasnika, jasno je da su naučnici i inženjeri ovaj zadatak uspešno rešili. Za sada se, međutim, prepoznavanje mahom radi retroaktivno, kada je na raspolaganju dovoljno vremena i drugih resursa. U poslednje vreme pojavilo se nekoliko uspešnih rešenja koja podrazumevaju automatsko prepoznavanje likova na video snimcima sa sigurnosnih kamera. Budući da se sve dešava u realnom vremenu, sigurnosne službe mogu preventivno da reaguju i spreče kriminalne i terorističke akcije.
U nekim zemljama ova tehnologija ulazi u primenu, pogotovo na graničnim prelazima, velikim skupovima i sličnim situacijama. Paralelno sa tim rastu baze podataka fotografija ljudi koji su prethodno imali problema sa zakonom.
Mnogi smatraju da je uvođenje ovakvih sistema ozbiljno narušavanje privatnosti i da su moguće brojne zloupotrebe i greške. Sa druge strane, nadležni ističu veću bezbednost i brži i udobniju prolazak kroz sigurnosne provere. Istina je verovatno negde u sredini, pa će uslediti i odgovarajuća zakonska regulativa za ovu oblast.
Bezbednost nije jedina oblast u kojoj je prepoznavanje lica u realnom vremenu od presudnog značaja. Da bismo imali efikasne robote, potrebno je da oni mogu da reaguju na osobe sa kojima stupaju u kontakt. Pametni domovi takođe deo funkcionalnosti baziraju na prepoznavanju lica ukućana, a tu su i brojni sistemi u pametnim gradovima budućnosti. Zbog svega toga verujem da će ova tema još dugo vremena biti aktuelna.
(Telegraf.rs)