Kako banke gledaju na pojavu kripto valuta?
Da li se bankarski sistem može odupreti digitalizaciji?
Iako su kripto valute doživele vrtoglavi uspeh i dalje je njihova upotreba u bankama pod velikim znakom pitanja. Nastanak kripto valuta se vezuje za nastanak ekonomske krize 2008. godine kada je i nastala ideja o bitkoinu. Prvi bitkoin (BTC) se pojavio 2009. godine i tada nije mnogo obećavao ni kao tehnologija a još manje kao sredstvo plaćanja. Za banke kao i za finansijski sistem u celini, pojava bitkoina je bila beznačajan događaj. Danas, deset godina nakon pojave prve kripto valute, razvilo se mnoštvo novih digitalnih valuta koje zauzimaju sve veći deo tržišta. Države, prirodno, štite interese nacionalnih valuta i sa skepsom i podozrenjem gledaju na razvoj novih valuta iza kojih ne stoji podrška ni jedne od država. U tom smislu su neke države odgovorile izdavanjem ili najavom izdavanja nacionalnih kripto valuta među kojima su: Portugalija (CryptoEscudo - CESC), Nemačka (Deutsche eMark - DEM), Island (Auroracoin - AUR), Španija (Pesetacoin - PTC), Grčka (GreeceCoin), Škotska (Scotcoin), Kipar (Aphroditecoin), Irska (IrishCoin), Rusija (CryptoRuble - u tolu), Švedska (eKrona - KRN), Kina (u najavi), Holandija (eGulden - EFL), Izrael (Isracoin - ISR), Singapur (za sada neuspeo pokušaj) kao i još neke države ili narodi.
Ipak, klasični bankarski sistem pokazuje svoju rigidnost te se i dalje na različite načine opire da u svoje poslovanje uvrsti operacije sa kripto valutama. Postoji opravdano nepoverenje banaka u transakcije izvršene digitalnim valutama jer su česti slučajevi da se korišćenjem kripto valuta vrši pranje novca ili finansiranje ilegalnih aktivnosti i terorizma. Jedan od razloga je i strah banaka da će uvođenje kripto valuta u procese poremetiti rad banaka na klasičan način, odnosno na način kako banke sada posluju. Strepnja je potpuno opravdana, ali je jasno da i banke moraju proći kroz digitalnu transformaciju, želele to ili ne. Banke koje pokušavaju da izbegnu digitalizaciju zapravo rade na svom ukidanju. Dodajmo tome i FinTech kompanije koje veoma agresivno nastupaju na finansijskom tržištu, koriste najnovije tehnologije i svakako im rad sa kripto valutama neće biti nepoznat. Kada pogledamo sve činjenice, jasno je da klasični bankarski sistem kakav zagovaraju tradicionalisti neće još dugo moći da opstane.
Kako bi se bankama olakšao pristup berzama kripto valuta i kako bi mogli uvesti kripto valute u svoje legalne procese, firma Elliptic iz Londona je lansirala proizvod pod nazivom Elliptic Discovery. Radi se o alatu koji bankama olakšava pristup kripto berzama i integraciju trgovanja kripto valutama sa svojim core sistemom. Alat, za sada, omogućava pristup na više od 200 svetskih kripto berzi dok se broj i dalje povećava. Pored toga Elliptic Discovery uključuje podatke prikupljene od 2013. godine što omogućava analitičkim alatima da vrše kvalitetne i precizne analize kretanja cena pojedinih kripto valuta.
Da li će bankarski sistem i pojedinačne banke prihvatiti kripto valute, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, promene su neizbežne i banke koje ih ne prihvate neće moći da opstanu na digitalnom tržištu.
(Telegraf.rs)