Da li je moguće povratiti izgubljene bitcoine nakon hakovanja berze za razmenu?

Kako će pravni sistem reagovati na procese u oblasti kripto valuta?

Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, nam u kolumni ove nedelje otkriva da li je moguće povratiti izgubljene bitcoine nakon hakovanja berze za razmenu?

Kripto valute se često nalaze na meti kriminalaca pri čemu se napadi realizuju manje ili više uspešno. Najčešće se napadaju berze kripto valuta ili digitalni novčanici pojedinačnih korisnika. Razbijanje čitavog sistema relativno teško i moglo bi se izvesti napadom kao što je napad 51% o čemu smo pisali u prethodnim nastavcima.

Preporučujemo

Imajući u vidu proklamovanu anonimnost kripto valuta moglo bi se očekivati da je počinioce nemoguće razotkriti. Ipak, ne treba zaboraviti da pored digitalnih metoda istrage postoje i konvencionalne metode koje mogu ukazati na pravce u kojima je potrebno sprovoditi dalju istragu a u nekim slučajevima i dovesti do počinioca.

Pre pet godina je hakovana japanska berza Mt. Gox koja trguje bitcoinom. Tom prilikom je ukradeno oko 850.000 bitcoina što je tada vredelo oko 450 miliona USD a danas vredi oko 8,5 milijardi USD! Nakon prvobitnog šoka su počele analize upada korišćenjem metoda digitalne forenzike ali je istovremeno započeta i konvencionalna istraga nadležnih organa.

U prvi mah se činilo da ne postoje bilo kakvi tragovi koji bi odveli do počinioca ovog dela, međutim, vremenom su počele da se pojavljuju naznake kuda je novac mogao da ode i ko su organizatori i izvršioci akcije. Tragovi dalje vode do grupe ruskih državljana od kojih je jedan i uhapšen.

Postavlja se pitanje kako se moglo doći do bilo kakvih tragova ukoliko je bitcoin zaista anoniman? Odgovor leži u činjenici koju smo već pomenuli a to je da su digitalna i konvencionalna istraga sprovođene istovremeno i u međusobnoj koordinaciji.

Digitalna forenzika može da ukaže na tehničke detalje, kao što je IP adresa, koja može dovesti otkrivanja identiteta korisnika koji istu koristi. Međutim, ukoliko se napadač krije iza niza proksi servera, o čemu smo pisali u prethodnim nastavcima, izvornu IP adresu je teško, a često i nemoguće otkriti. Iako moćne, digitalne metode imaju svoja ograničenja.

Tu na scenu stupaju konvencionalne metode koje na osnovu digitalnih dokaza vrše istragu u realnom svetu gde je čovek, zapravo, najslabija karika. Dobijene rezultate vraćaju u digitalni svet gde se dokazi potvrđuju ili negiraju ali u svakom slučaju upućuju na dalje pravce istrage.

Daljom istragom se došlo i do saznanja gde se veći deo ukradenog kripto novca nalazi, što predstavlja veliki napredak u istrazi ovakve vrste kriminala i stvara novu praksu u istrazi dela u oblasti kripto valuta.

Sada na snagu stupaju pravni mehanizmi koji bi trebalo da obezbede pravne postupke za oblast kripto valuta koja nije zakonom regulisana.

Ovde se cela priča, naizgled, završava ali da li je baš tako? Ruski advokat Aleksandar Železnikov tvrdi da bi mogao vratiti najveći deo iznosa kripto valuta vlasnicima u okviru postojeće pravne regulative. Do sada se takav slučaj nije desio i zbog toga najava procesa izaziva veliku pažnju. Iako je Železnikov advokat sa velikim ugledom i iskustvom mnogo je više skeptika nego optimista koji posmatraju zbivanja oko povraćaja kripto valuta vlasnicima.

Advokatska firma Železnikova, ZP Legal, je toliko samouverena u uspeh da su izjavili kako će naplatiti svoju naknadu samo u slučaju da se slučaj uspešno okonča odnosno kada kripto novac bude vraćen vlasnicima.

To bi bio prvi uspešno rešen slučaj za ovako veliku sumu bitcoina i putokaz za dalje pravne procese na temu kripto valuta. Da li će i kako slučaj biti okončan, ostaje da se vidi.

(Telegraf.rs)