Kako ekonomski najmoćnije države sveta reaguju na pojavu kriptovalute Libra?
Da li će emitovanjem sopstvene valute Facebook ugroziti svetski finansijski poredak?
Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, nam u kolumni ove nedelje otkriva koje sve posledice može da ima Facebovoko lansiranje svoje kriptovalute.
Pojava kripto valute čije je emitovanje najavio Facebook, izazvalo je mnogobrojna i različita reagovanja u finansijskoj javnosti. Sam koncept kripto valuta je potvrđen uspešnim funkcionisanjem pre svega Bitkoina a zatim i drugih kripto valuta. Bilo da se funkcionisanje zasnivan na blokčejn tehnologiji, kao kod većine kripto valuta, ili na Tangle konceptu na kome se zasniva rad IOTA valute, sistem je potvrdio da može uspešno da funkcioniše.
U dosadašnjoj praksi, kripto valute su kreirali, uglavnom, nepoznati investitori. Kreiranjem valute Libra, prvi put je kreator poznat a to je kompanija Facebook. Ako se uzme u obzir da Facebook nalog ima oko 2,4 milijardi ljudi, što predstavlja gotovo trećinu celokupne svetske populacije, a više od bilo koje države, postaje jasnije o kakvom se potencijalu radi.
Takođe se prvi put događa da jedna kompanija izdaje svoju valutu.
Pojava kripto valute sa ogromnim potencijalom nije prošla nezapaženo, čak ni od ekonomski najmoćnijih zemalja sveta. Reagovale su zemlje kao što su: SAD, Kina, Rusija, Indija i druge dok je pojava Libre izazivala i reakciju Evropske Centralne Banke (ECB) Pažnja koju su ove države posvetile Libri, nagoveštava značaj koji će Libra imati.
Ekonomski najmoćnija zemlja, SAD su postavile pitanja u pogledu anonimnosti korisnika, mogućeg pranja novca a posebno u pogledu narušavanja finansijske stabilnosti. Čak je zatraženo da Facebook zastane sa uvođenjem Libre, dok Kongres SAD ne donese stav po ovom pitanju i dok ne preduzme odgovarajuće mere.
Kada je u pitanju sprečavanja pranja novca, međunarodna organizacija FATF je nedavno donela i objavila regulativu koji će kripto valute morati da poštuju. Bojazan SAD da bi Libra mogla da naruši njihovu finansijsku stabilnost dovoljno govori o budućem značaju Libre.
Kina je reagovala tako što je Centralna banka Kine intenzivirala aktivnosti na kreiranju sopstvene digitalne valute. Kineski zvaničnici su izrazili zabrinutost da bi Libra mogla predstavljati opasnost za kinesku monetarnu politiku pa čak i za finansijski suverenitet. Dalje su naglasili da bi Libra morala biti pod nadzorom monetarnih vlasti ukoliko bi se koristila na teritoriji Kine.
Indija je iskazala nezadovoljstvo povodom pojave privatne valute kao i nedostatak spremnosti da omogući funkcionisanje Libre u Indiji. Rusija je najavila donošenje regulative po kojoj će funkcionisati bilo koja od kripto valuta u Rusiji, pa samim tim i Libra. ECB je stava da neće dozvoliti da Libra bude presedan i da razvija svoju regulatornu osnovu mimo postojećih okvira EU.
Kao zajednički imenilac reagovanja, može se uzeti odluka da je neophodno donošenje regulative koja će propisati način funkcionisanja kripto valuta.
Pošto kripto valute, u svojoj suštini, podrazumevaju anonimnost korisnika a izneti zahtevi i namere vodećih država zahtevaju identifikaciju učesnika u transakcijama, očigledno je da su u pitanju različiti pristupi.
Kako će se situacija sa kripto valutama dalje razvijati saznaćemo u periodu koji je pred nama. Jedno je sigurno, tehnologija kripto valuta će zauvek izmeniti način funkcionisanja finansijskih tržišta.
(Telegraf.rs)