Kakva je budućnost blockchain tehnologije?

Da li će opstati i kakve su joj mogućnosti?

Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, nam u kolumni ove nedelje otkriva kako bi sve blockchain mogao da se koristi u budućnosti .

Upotreba blockchain tehnologije se najčešće vezuje za kripto valute koje svoje funkcionisanje zasnivaju upravo na blockchain tehnologiji. Sticajem različitih okolnosti, a prevashodno interesa ulagača, blockchain je postao prepoznat kao tehnološka inovacija upravo pojavom kripto valuta.

Preporučujemo

Budućnost blockchain tehnologije je teško predvideti međutim, njena primena u drugim oblastima nagoveštava da tehnologija neće ostati vezana isključivo za kripto valute.

Postoje predviđanja da će gradovi budućnosti biti projektovani tako da ljudi, vozila i zgrade međusobno dele podatke u cilju optimizacije energije, koordinacije prilikom saobraćajnih gužvi. Pored toga, primena blockchain tehnologije se povezuje sa masovnom upotrebom pre svega interneta zatim IoT (Internet of Things) uz sveprisutnu veštačku inteligenciju - AI (Artificial Intelligence).

Sve navedene tehnologije bi trebalo da doprinesu poboljšanju kvaliteta ljudi u budućnosti. Može se zaključiti da blockchain neće ostati izolovana tehnologija i da neće biti vezana samo za finansijske usluge. Ako uzmemo u obzir da se broj ljudi na našoj planeti eksponencijalno povećava, da se energetski resursi, kao i resursi hrane i vode smanjuju, svaka optimizacija resursa je više nego dobrodošla. Ipak, da li će se ostvariti sinergija pomenutih tehnologija ostaje da se vidi.

Sa druge strane se postavlja pitanje društvenog uređenja i ličnih sloboda koju bi takav sistem kreirao. Kao što smo pominjali u prethodnim nastavcima, blockchain podrazumeva replikaciju podataka na više različitih mesta, u više blokova, kako bi se obezbedila neporecivost transakcija i kako bi se sistem zaštitio od napada najrazličitijih vrsta.

To znači da bi, između ostalog, i naši lični podaci bili zapisani u više različitih blokova i dostupni svakom kome je to potrebno. Gde bi se u tom slučaju nalazila naša privatnost i da li bi uopšte postojala. Ukoliko bi ljudi razmenjivali podatke sa drugim sistemima kao što je sistem saobraćaja, to bi podrazumevalo da se podaci o našem kretanju repliciraju takođe u više blokova.

Ili, pojednostavljeno rečeno, sistem bi nas pratio svo vreme.

Postavlja se i pitanje ko bi kontrolisao toliko veliki broj podataka, kako bi ih obrađivao i ko bi sve imao pristup podacima. Lakonski odgovor je - Sistem. Samu kontrolu i obradu tolikog broja podataka očigledno ne bi mogao da vrši čovek već sistem veštačke inteligencije. Mnogi od nas pod veštačkom inteligencijom, i inteligencijom uopšte, podrazumevaju vrlo zamršene i komplikovane definicije, složene matematičke operacije kao i tajanstvene moći koje veštačka inteligencija poseduje.

Do neke mere je primena veštačke inteligencije složena, ali je njena osnovna definicija vrlo jednostavna: Sistem je inteligentan ukoliko je u stanju da raspoznaje različite oblike! To bi u praksi značilo da sistem AI prepoznaje modele ponašanja ljudi, njihove potrebe i da na osnovu tih podataka optimizuje potrebe svakog pojedinca za energijom, hranom, vodom i ostalim neophodnim resursima. Očigledno je da bi sistem, u takvom scenariju, imao punu kontrolu nad našim životima.

Blockchain bi, u tom slučaju, bio neophodni deo slagalice koji bi opsluživao sistem AI koji bi donosio odluke. Za sada nas blockchain još uvek asocira na kripto valute, iako postoje različite oblasti u kojima je našao svoju primenu.

(Telegraf.rs)