Da li je isplativije ulagati u kripto valute ili u iskopavanje zlata?

Rudarenje kripto valuta predstavlja jedan od načina kao možemo doći u posed virtuelnog novca

Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, nam u kolumni ove nedelje otkriva važnost ulaganja u kriptovalute.

U prethodnim nastavcima smo pisali o različitim aspektima rudarenja i sagledali smo da se rudarenje svodi

na matematička izračunavanje kriptografskih heš funkcija.

Energetski i ekološki efekti kripto valuta

Što je više neke kripto valute u opticaju, to je teže pronaći ne preostale heš vrednosti koju poseduju neotkriveni koini. U slučaju Bitcoina, srećni dobitnk koji je izračunao pravu vrednost heša osvaja koin pri čemu mora da potvrdi sve transakcije izvršene u posljednjih 10 minuta. Za izračunavanja je potrebno utrošiti dosta procesorske i memorijske snage, što podrazumeva i značajan utrošak električne energije. Cena električne energije je limitirajući faktor koji dovodi u pitanje isplativost samog rudarenja.

Nedavna istraživanja Instituta Oak Ridge Institute for Science and Education, iz Sinsinatija u Ohaju, pokazuju da je rudarenje kripto valuta daleko manje isplativo nego rudarenje plemenitih metala u rudnicima! To znači da se energetski, a samim tim i finansijski, više isplati ulaganje u rudarsku industriju nego kripto valute. Radi ilustracije, da bi se stvorila vrednost od jednog američkog dolara u nekoj od kripto valuta potrebno je uložiti između 9 i 19 MJ (Mega Džula - milion Džula) energije. Najmanje energije je potrebno uložiti u rudarenje Ethereuma (9 MJ). Više energije je potrebno uložiti za rudarenje Monera 11 MJ zatim Litecoina 15 MJ dok je najviše energije potrebno uložiti za rudarenje za Bitcoin 19 MJ. Ako imamo na umu da je za iskopavanje retkih metala, vrednosti od jednog američkog dolara potrebno 9 MJ energije, uočavamo da je to energija potrebna za rudarenje jednog dolara Ethereuma. Dalje postaje još interesantnije, za iskopavanje vrednosti jednog dolara platine potrebno je svega 6 MJ, zlata 5MJ dok je za bakar potrebno svega 4MJ.

Zaključak, očigledno, ide u prilog ulaganju u iskopavanje ruda a ne u prilog rudarenju kripto valuta. Imajući u vidu da se prilikom iskopavanja ruda dobija neki od pomenutih metala sa realnom vrednošću na berzi, vrednost kripto valuta je virtuelna. Dok je u prvom slučaju dobitak realan a u drugom virtuelan, vrednost utrošene električne energije koju je potrebno platiti je svakako realna.

Nameće se pitanje energetske održivosti sistema kripto valuta, koja sa sobom otvara i pitane ekološke održivosti. Ekološki efekti utroška energije zavise i od države u kojoj se energija proizvodi odnosno troši. Istraživanja su pokazala da se za istu vrednost kripto valuta u Kini generiše četiri puta više CO2 nego u Kanadi!

Dugoročno posmatrano, energetski bilans, kako je to opisano, nije održiv. Ekološke posledice opisanog energetskog bilansa mogu samo pogoršati ionako lošu ekološku situaciju. Postavlja se pitanje gde se nalazi moguće rešenje? Odgovor je da se rešenje energetskog problema kripto valuta nalazi pre svega u tehnološkim rešenjima koja će omogućiti efikasno korišćenje obnovljivih izvora energije. Ukoliko posmatramo širu sliku, napredak tehnologije bi mogao doprineti rešavanju ekoloških problema u mnogim drugim oblastima. Ostaje da sačekamo i vidimo kakva će se tehnološka otkrića pojaviti na horizontu.

VIDE: Ukrali gomilu kompjuterske opreme da bi "kopali" Bitkoin

(Telegraf.rs/