Kada se pretera sa reklamom: Marketing u filmskoj industriji

Nekada je loša reklama, samo loša reklama

Da bi bilo koji film bio snimljen, neophodan je prilično veliki budžet koji bi mogao da pokrije sve troškove snimanja, honorara i postprodukcije. Ovaj novac se, između ostalog, dobija i od sponzora, odnosno od različitih velikih brendova koji žele da budu deo projekta i koji su spremni da ga svojim proizvodima ili finansijski podrže.

Naravno, svi ti brendovi žele uvek nešto zauzvrat. Tako dolazimo do situacije da u gotovo svakom filmu koji pogledamo možemo da vidimo različite proizvode koji su tako neskriveno nametnuti gledaocima da bi čak i laik pomislio da je reč o sponzorstvu i da se ta konkretna flaša, lopta ili jakna nije zadesila tu slučajno.

Preporučujemo

Evo nekoliko takvih primera koje ste sigurno i sami primetili.

Džejms Bond

Pripreme za novi film ove franšize uveliko su u toku, a nama ostaje da se zapitamo koji brend će ovoga puta najviše zaraditi od njega.

Do sada verovatno niste mogli a da ne primetite da se kamera uvek malo duže zadrži na znaku Mercedesa ili da su scene u kojima agent Bond koristi Sonijev telefon uvek fokusirane na sam uređaj. Ovo je svakako jedan od načina da se ukaže na luksuz kojim odiše svaki od ovih filmova, međutim, nekada se preteruje. Moramo se zapitati da li je zaista neophodno da se i mane brendova nalaze i u samim dijalozima aktera, kao što se dešavalo u više navrata.

Transformersi

Za razliku od produkcije Bonda, koja ipak pregovara sa sponzorima, birajući luksuzne i sofisticirane brendove, produkcijski tim „Transformersa“ se ipak ne trudi da bira previše, već uzima ono što mu je ponuđeno.

Tako se kroz različite nastavke ovog filma provlače brojni brendovi automobilske industrije, što ne čudi, imajući u vidu temu filma. Međutim, kada se u priču uključe i zvučnici brenda Dr Dre ili kamion pića Bud Light, stiče se utisak da se nije previše razmišljalo o tome kako će se ovi proizvodi uklopiti u radnju filma.

Svet iz doba jure

Originalni film iz 1993. godine govori o tome kako se priroda ne može ukrotiti i kako svaki pokušaj preterane komercijalizacije može dovesti samo do haosa i stradanja.

Izgleda da tvorci novog nastavka nisu naučili ovu lekciju, pa je komercijalizacija nešto čime se bave daleko više nego što bi trebalo. Iako proizvodi brenda Dr Dre, kao i automobili mercedes, imaju glavne uloge u filmu, može se reći da je Samsung u toj priči najgore prošao.

Naime, inovativni centar koji se u jednom trenutku radnje potpuno ruši nosi naziv upravo ovog brenda. Reklo bi se da to baš i nije najbolja reklama.

Ja, robot

Kada govorimo o distopijskim filmovima, može se reći da sponzori često izbegavaju da se pojavljuju u ovakvim postavkama. Jer retko koji brend može izgledati dobro u svetu koji više ne postoji ili koji predstavlja ruševine.

Međutim, u filmu „Ja, robot“  Audi je dobio izuzetno povoljnu priliku da promoviše svoj novi model, konceptualni automobil kreiran za ove potrebe. Sa sferama umesto točkova i vratima koja se podižu sa strane, ovaj automobil sigurno nije prošao nezapaženo. Međutim, kada glavni akter podigne nogu na stolicu i ponosno izjavi „Nosim konvers vintidž model patika”, može se reći da je to kap koja definitivno preliva čašu.

Ali moguće je i ne preterivati. Ovakav vid reklame često može biti potpuno integrisan u radnju filma, tako da se reklamirani brend vrlo suptilno provuče kroz priču, bez narušavanja radnje i bez skretanja prevelike pažnje. Međutim, ukoliko je promocija nasilno smeštena u scenario, kao kada se nazivi proizvoda nađu u dijalogu, rezultat je obrnut i kontraproduktivan. Gledaoci tada bivaju ozlojeđeni i iznervirani.

Da bi se formirala kvalitetna strategija nastupa u javnosti, a i u filmskoj industriji, neophodna su osnovna znanja iz marketinga. Zato upišite obuku za menadžment u marketingu i naučite o tome kako da suptilno provučete brend vašeg klijenta u njihovom sledećem izletu u filmsku industriju.

(Telegraf.rs)