Ovih 5 grafičkih dizajnera bi trebalo da znate

Dobro zapamtite ova imena ako se bavite grafičkim dizajnom

Ako želite da se upustite u karijeru u grafičkom dizajnu, postoji nekoliko dizajnera za koje jednostavno morate znati. Oni su inovatori, stvaraoci i mislioci. Ovo su ljudi koji su promenili način na koji se grafički dizajn posmatra u savremenom svetu.

Četiri nepisana pravila koja mora da zna svaki dizajner

Preporučujemo

Čip Kid

Čip Kid, dizajner iz Njujorka, najpoznatiji je po svom zapanjujućem dizajnu omota i korica knjiga, od kojih su najvažniji oni koje je radio za izdavačku kuću Alfred A. Knopf.

Između ostalih, Kid je radio za pisce kao što su Džejms Elroj, Majkl Krejton i Nil Gejmen. Jedna od njegovih najznačajnijih naslovnica je za roman „Park iz doba jure“, a u svojoj monografiji iz 2005. godine objasnio je kako je došao do tog rešenja:

„Kada pokušavate da ponovo napravite jedno od ovih stvorenja (dinoasaurusa), svako ko to želi mora da krene od  kostiju, zar ne? Dakle, to je bila polazna tačka...“

Njegov crtež je kasnije integrisan i u čuveni poster za filmove, a postao je i logotip samog parka u filmu. „Mislim da sa sigurnošću mogu reći da je T-Reks iz ‘Parka iz doba jure’ postao jedan od najprepoznatljivijih logoa devedesetih godina." Ako želite da budete uspešan dizajner, pogledajte Kidov portfolio i poslušajte njegove TED govore – sigurno ćete naučiti mnogo toga.

Rob Dženof

Zašto bi trebalo da znate bilo šta o Robu Dženofu?

Jednostavno: on je dizajnirao logotip Epla (Apple). Dženof je kreirao verovatno najpoznatiji simbol na svetu danas, dok je radio u marketinškoj agenciji „Ridžis Makena” (Regis McKenna) još 1977. godine.

Iako se logo menjao, osnovni oblik je i dalje ostao isti – dokaz njegove jednostavnosti i dugovečnosti (uzgred, logo je stvoren za samo dve nedelje).

Još 2013. godine Dženof je izjavio da doći do ideje o jabuci sa odgrizenim delom „zaista nije bila zavrzlama":

„Ako imate kompjuter koji nosi ime po nekom voću, možda bi logo trebalo da izgleda kao plod? Tako sam sedeo nekoliko nedelja i crtao siluete jabuka. „Bajt (engleska reč koja označava i ugriz, odnosno zalogaj, ali i jedinicu mere u računarstvu) je takođe računarski izraz. To je bila srećna slučajnost! U tom trenutku sam pomislio: ‘Ovo će naići na odobravanje i dati ličnost brendu.’"

U čemu je bila stvar sa bojama koje su nekada bile deo logoa?  „Velika stvar za Epl je bila to što je to bio jedini kompjuter koji je reprodukovao slike u boji na monitoru. A to je bio i jedini računar koji ste mogli da priključite na televizor u boji. Takođe, mnogo toga je povezano sa mojim i estetskim doživljajima Stiva Džobsa, a oni su bili neka vrsta hipi estetike, Bitlsa i njihove ‘Žute podmornice’.“

Piter Sevil

Piter Sevil je najpoznatiji po dizajnu omota albuma izdavačke kuće „Fektori rekords” (Factory Records).

Tu spadaju i albumi izvođača kao što su Joy Division i New Order (Unknown Pleasures, Transmission, Blue Monday i još mnogo toga). Njegov rad na omotima trajao je pet decenija.

Sevil je jedan od najplodnijih dizajnera svih vremena, ako ne i najplodniji. Ipak, posao ovog dizajnera koji je rođen u Mančesteru ne zaustavlja se na dizajniranju omota ploča. Godine 2004. postao je kreativni direktor grada Mančestera; radio je sa modnom elitom, uključujući Džil Sander i Stelu Makartni; a 2010. godine dizajnirao je dresove za engleski fudbalski tim.

Rođen je 1955. godine, ali i dalje radi punom snagom. Nedavno je radio na novom logotipu za modnu kuću Kalvin Klajn (Calvin Klein).

Majkl Bijeru

Ne postoji mnogo dizajnerskih agencija koje su više poštovane od Pentagrama – a biti partner ove agencije jedno je od najvećih priznanja u dizajnu.

Dizajner, autor i profesor na Jejlu Majkl Bijeru je 27 godina bio partner agencije Pentagram studio. Osvojio je stotine nagrada za dizajn, a njegov rad nalazi se u stalnoj postavci njujorškog muzeja MoMA.

Pre saradnje sa Pentagramom, Bijeru je radio 10 godina u kompaniji „Vinjeli asosiejts” (Vignelli Associates). Dizajnerski projekti koje je radio sa Pentagramom uključuju i identitet i brendiranje za Beneton, Njujork džets (New York Jets), Volt Dizni (Walt Disney) i dizajnerski rad za magazin „Bilbord” (Billboard).  Ovo je, naravno, samo mali deo njegovog portreta.

U 2013. godini za portal „Creative Bloq“ je odgovorio na pitanje šta to traži od novh dizajnera: „Najbolji su ljudi koji su pozitivni i artikulisani, a imaju sjajne radove u svom portfoliju. Mogao bih da sedim sa njima po ceo dan", kaže on. „Drugi po redu su oni koji imaju odlične radove, ali ne umeju da inteligentno pričaju o njima. Sa njima treba da se radi, ali ipak vredi truda. Volim ljude koji, kada pričaju o svom radu, zagrebu ispod površine. Ne pričajte o tipovima i efektima Fotošopa, razgovarajte o temi i o tome kako su vas neke stvari zainteresovale i inspirisale“, savetuje Bijeru.

Svi budući dizajneri bi trebalo da pogledaju Bijeruove radove, čitaju knjige i slušaju predavanja koja se mogu naći na Jutjubu.

Masimo Vinjeli

Vinjeli je umro 2014. godine, ostavljajući iza sebe neke od najkvalitetnijih dizajnerskih radova u poslednjih 50 godina. Tu spadaju rešenja za najveće brendove kao što su: IBM, Ford, Blumingdejl (Bloomingdale`s) (njegove smeđe torbe „Brown Bag" su i danas u upotrebi), Saks, Amerikan erlajns (American Airlines) i još mnogo drugih. S obzirom na to da je pomenuti Majkl Bjeru bio jedan od njegovih štićenika, Vinjelijevo nasleđe i dalje živi.

Možda njegov najistaknutiji rad predstavljaju mapa metroa i oznaka, koje je dizajnirao za Njujork još 1972. godine.

Ako želite da postanete grafički dizajner, sve potrebne veštine i znanja danas možete da steknete i putem obuka. Ali obratite pažnju, ako želite da postanete profesionalni dizajner, obuka mora da traje najmanje 12 meseci. Ona mora da sadrži rad na realnim projektima pod vođstvom mentora. Kraći kursevi ne mogu da vam pruže dovoljno znanja i prakse.

Više o sertifikovanim jednogodišnjim obukama kod nas možete da saznate na ovoj instituciji specijalizovanoj za obrazovanje u domenu informacionih tehnologija.

(Telegraf.rs)