Ključne stvari koje morate da naučite ako želite da mislite kao programer

Programeri ponekada kao da imaju sopstveni um

Postoji pogrešno shvatanje da morate da budete rođeni za to da biste postali programer, da postoji neka vrsta urođenog načina mišljenja i procesuiranja informacija koja se ne može menjati i steći.

Koči vam internet? Dajemo vam 5 načina da pronađete i uklonite smetnje koje vam usporavaju net

Preporučujemo

Međutim, retko ko se rađa sa „programerskim“ načinom mišljenja ili sa „žicom“ za programiranje. Koliko ćete biti uspešni u programiranju ne zavisi od vaših urođenih sposobnosti nego od toga kako pristupite učenju i kasnije samom programerskom radu.

Evo nekoliko načina na koje možete da prilagodite svoj stil razmišljanja tako da vam učenje programiranja i programiranje postanu lakši.

Nastavite da radite sve dok se posao ne završi.

Ako je potrebno, podelite svoj problem, to jest zadatak u manje korake.

Najteže je početi. Kada počnete, mnogo je lakše da nastavite. Koliko god da problem izgleda nerešiv, pokušajte da ostanete mirni i da ne odustajete.

Ono što ste napisali već je bolje od nečega što je samo u vašoj glavi – ma koliko da to u vašoj glavi deluje savršeno. Sve dok ne počnete da pišete kôd ne znate koliko je i da li je savršen.

Naučite da volite svoje probleme, a ne da se borite sa njima.

Potrudite se da razmotrite svaki problem na drugi način. Promenite svoj način razmišljanja.

„Priđite svom problemu sa osećanjem za humor, ako ikako možete“, savetuje Džejmi Stivens, programerka iz organizacije „Working Nation“. Ukoliko problemima prilazite sa strahom kao nečemu što je naporno, a ne kao nečemu što je zabavno i predstavlja novi izazov koji jedva čekate da rešite, onda karijera u programiranju može da bude izuzetno naporna.

Trudite se sebi da olakšate stvari samim pristupom.

Zadržite krajnji cilj na umu.

Ne zaboravite zašto nešto radite. Uvek ćete imati mnogo toga što bi trebalo da postignete, a ograničen skup alata. Zato je ključ uspeha da otkrijete kako se i zašto stvari događaju i razmislite kako da ih usmerite u smeru koji vam odgovara.

Zajednička zamka u koju upada većina programera, kaže Stivensova, jeste to što provode previše vremena sa fokusom na to kako kodiraju – koliko čisto ili efikasno ili brzo rade, ali stvarni izazov je napraviti nešto što je najkorisnije. „Kôd je sredstvo, a ne rezultat. Uvek prvo definišite problem“, savetuje ona.

Obratite pažnju na detalje i istražujte pre nego što počnete da kodirate.

Morate da imate temeljan, logičan pristup programiranju, a potrebno je i strpljenje da pronađete sve detalje koji su vam potrebni.

Programerski rad ne podrazumeva samo pisanje kodova. Zapravo, to je samo mali deo posla. Često ćete mnogo više vremena provoditi u sakupljanju informacija, traženju detalja, refaktorisanju i ispravljanju, pregledanju i testiranju koda.

Nemojte zaboraviti da imate zajednicu koja vas podržava.

Važno je, napominje Džejmi Stivens, da znate da kao početnik ne bi trebalo da se plašite da postavljate  pitanja. Uspešni programeri koriste svoje resurse i ne plaše se da traže pomoć.

„Imate mnogo resursa na internetu. Počnite od Googla, gde možete jednostavno da upišete svoje pitanje, i zatim pređite na StackOverflow, koji ima milione stvari koje vam mogu pomoći“, savetuje Stivensova.

Budite voljni da vežbate.

Sve se svodi na spremnost da vežbate. Što više vežbate, to se više navikavate na pronalaženje i ispravljanje grešaka, što vam pomaže u tome da u budućnosti pojednostavite svoje procese rada i da postajete sve bolji u svom poslu.

U programiranju nisu važni samo računari – već i ljudi.

Saznajte što više o korisničkom iskustvu i o problemima vaših klijenata, jer su upravo ljudi ti zbog kojih prvenstveno vaš kôd postoji. Računari su samo sredstvo preko koga pomažete ljudima da reše neki problem.

Nemojte se zaustavljati – uvek ima još stvari koje možete da naučite.

Uvek postoji prostor za poboljšanje, pa budite spremni da stalno učite i da se trudite da svoj posao radite bolje. Tehnološki svet se brzo menja i možete biti uspešni samo ako stalno imate u vidu nove alate, jezike i radne okvire.

Programiranje nema veze sa tim koliko ste pametni. Ovde je reč je o vašem načinu razmišljanja. Umeće da razmišljate kao programer nije nešto sa čime se rađate – to je nešto što se stiče vežbom i učenjem.

„Programeri jednostavno moraju da rešavaju probleme, a ako stvari ne rade prvi put, to samo znači da moraju da pokušaju ponovo“, kaže Stivensova.

Za učenje programiranja danas postoje brojni načini: od edukativnih programa, kurseva, kampova, tutorijala... Ali važno je napomenuti da je jedna godina minimum za učenje, jer vam kraći kursevi i obuke ne mogu obezbediti znanja i veštine koji su potrebni da biste se uspešno i profesionalno bavili programiranjem. Više o sertifikovanim edukativnim programima kod nas možete da saznate na ovom linku.

(Telegraf.rs)