Evo šta novim programerima savetuje programerka sa 35 godina iskustva

Ako ste odlučili da učite da programirate i želite da ostvarite uspešnu karijeru u ovoj profesiji, onda je sledećih pet saveta koje je Ester Šindler skupljala tokom 35 godina rada u IT industriji pravo štivo za vas

Programiranje je veština koju skoro svi žele da savladaju, ali se mnogi ne usuđuju. Neki se plaše da je preteško, neki misle da su „prestari“ za učenje, a nekima naprosto nedostaje hrabrosti da počnu.

Ako ste odlučili da učite da programirate i želite da ostvarite uspešnu karijeru u ovoj profesiji, onda je sledećih pet saveta koje je Ester Šindler skupljala tokom 35 godina rada u IT industriji pravo štivo za vas.

Preporučujemo

Podsetite se koliko treba da naučite

Prvi korak u učenju bilo čega jeste prepoznavanje da nešto ne poznajete. To zvuči očigledno, ali iskusni programeri znaju koliko je potrebno za prevazilaženje ove pretpostavke. Mnogi završe obrazovanje sa arogantnim stavom „ja najbolje znam" i velikom sigurnošću. Uz to neretko imaju i potrebu da to i dokažu svakom novom kolegi.

Drugim rečima: vaš stav „znam šta radim!" može da vam bude prepreka na putu da naučite nešto novo.

Prestanite da dokazujete da ste u pravu

Da biste postali sjajni – ne samo dobri – morate da učite iz iskustva. Ali budite pažljivi, iskustvo vas može naučiti da ne ponavljate loše obrasce ponašanja i ne stvarate loše navike.

„Svi smo sreli programera sa osam godina iskustva... tačnije onoga ko prvu godinu iskustva ponavlja osam puta. Da biste izbegli taj sindrom, pomno pratite sve što radite i uvek se pitajte: „Kako da ovo radim bolje?", savetuje Šindler.

Programeri početnici (ali i previše onih iskusnih) često gledaju svoj kôd samo da bi mu se divili. Oni pišu testove kako bi dokazali da njihov kôd radi umesto da pokušavaju da ga „obore“ i vide da li postoje situacije u kojima se javljaju problemi. Sjajni programeri aktivno traže u čemu su pogrešili, jer znaju da će korisnici na kraju naći propuste koje su napravili.

Kad „kôd funkcioniše“ ne zaustavljate se; tu počinjete

Da, vaš prvi korak jeste da uvek pišete kvalitetan softver koji ispunjava specifikacije. Prosečni programeri tu stave tačku i pređu na sledeću stvar. Ali ako prestanete kada je kôd završen, to je  kao da snimate video-materijal i očekujete da ono što ste snimili iz prvog puta odmah bude umetničko delo.

Veliki programeri znaju da je prvo ponavljanje upravo to, ne i garancija. Ako kôd funkcioniše – utoliko bolje, ali to ne znači da ste završili posao. Sada je vreme da vaš kôd učinite još boljim.

Deo tog procesa podrazumeva i da definišete šta znači „bolje". Da li je važno da program radi brže? Da kôd bude lakše dokumentovati? Da može da se iskoristi ponovo? Da bude pouzdaniji? Odgovor se razlikuje sa svakom aplikacijom i programom, ali proces je isti.

Napišite kôd tri puta

Dobri programeri prave softver koji radi. Sjajni programeri pišu softver koji odlično funkcioniše. To se retko dešava pri prvom pokušaju. Najbolji softver obično se piše tri puta:

Prvi put pišete softver da biste sebi (ili klijentu) dokazali da je rešenje moguće. Drugi ljudi možda ne prepoznaju da je ovo samo „dokaz  koncepta“, ali vi to znate.

Drugi put pravite softver koji radi.

Treći put pravite softver koji radi ispravno.

Ovaj način rada možda nije očigledan kada pogledate rad najboljih programera. Sve što rade izgleda briljantno, ali ono što ne vidite jeste da su čak i najbolji programeri verovatno izbacili prvu i drugu verziju pre nego što su svoj softver pokazali nekome drugom.

Šindler ističe da je jedan od odličnih načina da učinite svoj softver boljim i to da zanemarite kôd koji ste napisali i počnete ponovo. Tako ćete izbegavati zamke u koje programeri često upadaju, a to je da uporno pokušavaju da poprave kôd, a ne vide da je on od početka pogrešno postavljen.

Ako ništa drugo, politika „Napiši kôd tri puta" vas uči da postoji mnogo načina za pristup problemu. I to vas sprečava da se zaglavite u rutini.

Naučite tehnike, a ne alate

Programski jezici, alati i metodologije dolaze i odlaze. Zato se potrudite da steknete što više iskustva, sa što više programskih jezika i okvira. Fokusirajte se na osnove programiranja, jer se osnove nikada ne menjaju; obratite više pažnje na arhitekturu nego na programiranje.

Ako ste sigurni da postoji samo jedan pravi način da nešto uradite, verovatno je vreme da se suočite sa stvarnošću. Dogmatski pristup može da ometa vašu sposobnost da učite nove stvari i da učini da se sporo prilagođavate promenama. A to vas nadalje vodi u mnoge probleme: postaćete vrlo brzo „zastareli”, „nerelevantni“ i „neisplativi“ programeri.

Iako je istina da danas postoji ogroman broj mogućnosti za zapošljavanje u svetu programiranja, to ne znači da svaki programer može da se zaposli.

Ako želite da postanete stvarno dobri u programiranju i razvoju softvera, onda bi takođe trebalo da znate da to nisu veštine koje mogu da se steknu za nekoliko nedelja ili uz gledanje neoliko tutorijala na Jutjubu.

Da biste uspešno mogi da se bavite ovim poslom potrebno je da prođete obuku od najmanje 12 meseci. Ako ne želite da upisujete fakultet, danas i kod nas postoje jednogodišnji sertifikovani edukativni programi, koji vam omogućuju da steknete potrebne veštine i znanja, ali i da radite u praksi.

(Telegraf.rs)