Imam diplomu fakulteta, a ne mogu s njom da zaradim pare: Zato sam završio kurs i sada zarađujem više od 1.000 evra!

- Posao na kojem sam radio kao pravnik u jednoj maloj kompaniji nije mi išao od ruke. Bio sam nezadovoljan svime, a najviše samim sobom. Shvatio sam da mi je potrebna promena, i to velika poslovna promena - priča Vladimir Milenković iz Kragujevca

Vladimir Milenković iz Kragujevca danas zarađuje više od 1.000 evra mesečno nakon što je završio kurs programiranja. Kao diplomirani pravnik nikako nije mogao da dođe do pristojnih primanja, pa je odlučio da se prekvalifikuje.

Njegovu ispovest vam u nastavku prenosimo u celosti.

Preporučujemo

"Nikada nisam bio neki preterano dobar đak ili student, ali sam ipak uspeo da završim fakultet. Završio sam prava i nakon završenog faksa počeo sam da stažiram. Mesecima sam radio za mizernu platu. Kada se i period stažiranja završio, na red je došlo polaganje pravosudnog. I to sam završio.

Međutim, istina je da se nikada nisam pronašao u poslovima koje mi nudi diploma pravnog fakulteta, a da ne govorim o plati koja je prilično mala kada se uporedi sa onima koji su završili neke od tehničkih fakulteta i koji su zaposleni u IT firmama za plate koje često prelaze 1.500 evra.

O tolikoj zaradi mogao sam samo da sanjam!

Posao na kojem sam radio kao pravnik u jednoj maloj kompaniji nije mi išao od ruke. Bio sam nezadovoljan svime, a najviše samim sobom. Shvatio sam da mi je potrebna promena, i to velika poslovna promena.

Tada sam imao 30 godina i sama pomisao o upisivanju nekog novog fakulteta zadavala mi je glavobolju. Nisam znao šta ću od sebe i svog života, a onda sam slučajno šetajući ulicama Beograda naleteo na bilbord sa reklamom za kurs programiranja koji traje nekoliko meseci. Naravno, na reklami je pisalo da je posle ovog kursa moguće naći posao sa dobrom platom čak i ako nikada pre niste imali dodirnih tačaka sa programiranjem.

Cena nije bila tako mala, ali sam razmišljajući shvatio da je to mala cena koju ću platiti zarad svetlije budućnosti u kojoj ću raditi posao koji će mi omogućiti visoka primanja i normalan život.

Rešio sam da pokušam!

Upisao sam kurs mobilnog Android programiranja. To mi je delovalo kao nešto u čemu bih mogao da se najlakše snađem, a istraživajući sam shvatio da je potreba za programerima mobilnih aplikacija ogromna.

Redovno sam išao na predavanja i trudio se da od predavača upijem što više znanja i trikova kako bih sutra mogao da se na razgovoru za posao predstavim kao iskusan programer. Početak kursa sastojao se od osnova programiranja, a kasnije smo počeli da radimo na praktičnom delu i kreiranju aplikacija.

Išlo mi je dobro. Tih nekoliko meseci prošlo je brzinom munje, a znanje koje sam stekao bilo mi je od neprocenjivog značaja u traženju novog posla. Položio sam krajnji ispit i dobio diplomu završenog kursa mobilnog Android programiranja.

Sledeći korak bio je traženje posla. Otvorio sam oglase za posao i našao na desetine oglasa u kojima se traži programer mobilnih aplikacija za Android operativni sistem. Poslao sam svoj CV.

Toliko sam se bio zagrejao za programiranje, da sam bio spreman i da volontiram prvih nekoliko meseci ukoliko mi neko od poslodavaca kojima sam poslao svoj CV ne bude odmah ponudio plaćeni posao. Međutim, za time nije bilo potrebe.

Kada sam poslao svoj CV, prošlo je nekoliko dana pre nego što je telefon zazvonio. Javila mi se jedna britanska kompanija koja ima predstavništvo u Beogradu i koja se bavi kreiranjem različitih softverskih rešenja za različite klijente. Naravno, odmah sam prihvatio razgovor.

Otišao sam na razgovor, a pored mene bilo je još nekoliko potencijalnih kandidata. Imao sam tremu, gotovo svi su završili neki od tehničkih fakulteta (FON, PMF, ETF...). Mislio sam da nemam šta tu da tražim sa četvoromesečnim kursem koji sam završio. Grdno sam se prevario.

Razgovor za posao bio je krajnje klasičan, s tim što sam na kraju razgovora dobio zadatak u vezi s programiranjem. Kada sam video zadatak, shvatio sam da ja to znam da uradim kao od šale. Odmah sam se bacio na pisanje rešenja. Sa razgovora za posao otišao sam srećan jer sam shvatio da postoji velika šansa da ću dobiti posao.

Tako je i bilo. Posle nekoliko dana telefon mi je opet pozvonio i rečeno mi je da sam prošao i da ponovo dođem kako bismo još malo porazgovarali i kako bismo se detaljnije dogovorili oko početka mog rada za tu kompaniju. Neću vas više daviti kako je izgledao poslednji razgovor, ali ću samo reći da mi je ponuđena početna plata od 1.050 evra. Zavrtelo mi se u glavi od tolike sume, s obzirom na to da sam kao pravnik imao tri puta manje.

Bio sam presrećan!

Eto, nadam se da će nekome moja ispovest pomoći da uradi sličnu stvar u potrazi za dobro plaćenim poslom.  Jeste, potrebno je malo volje i truda, ali tih par meseci učenja brzo prođe. Za godinu dana rada u istoj firmi plata mi je povećana dva puta."

U prilog Vladimirovoj priči ide i podatak da našoj zemlji u ovom trenutku nedostaje 30.000 IT stručnjaka, dok se u svetu taj procenat kreće oko 60 posto.

(Telegraf.rs)