Ukidanje lajkova na Instagramu je dobar potez? Evo zbog čega je to korisno za sve!

Mnogi ne mogu da razumeju promenu koju jedna od najpopularnijih društvenih platformi uvodi, ali je ona zapravo dobra za psihu korisnika Instagrama

Već nekoliko meseci priča se o tome da će Instagram da ukine javno prikazivanje lajkova na fotografijama svojih korisnika i o tome kako će ta promena uticati na ovu društvenu mrežu i influensere, ali se malo pričalo o tome kako taj potez utiče na ljudsku psihu.

Osnovna potreba ljudskog mozga, prema velikom broju istraživanja, nije se promenila u poslednjih 10.000 godina. Prioritet je bila i ostala društvena povezanost, osećaj pripadnosti zajednici, piše Business Insider.

Kada dobijamo lajkove, to pokreće centar mozga koji ovo shvata kao pohvale. Sa druge strane, kada ne dobijemo broj lajkova koji smo očekivali, to može izazvati negativne emocije i strah od odbacivanja jer mozak konstantno vrši procenu da li pripadamo negde ili ne.

To nas dovodi do fundamentalnog pitanja kako koristimo društvene mreže: Da li nam ove platforme sa lajkovima, komentarima i deljenjima služe da bismo potvrdili sliku koju imamo o sebi i koju želimo da drugi imaju o nama? Ili ih koristimo kako bismo izgradili društvenu zajednicu u kojoj se povezujemo sa ljudima sličnim sebi, što nam pomaže u održavanju osećaja pripadnosti?

Iako nam je svima zajednička potreba za pripadnošću, postoje generacijski trendovi i tendencije koji određuju kako se dolazi do tog cilja.

Na primer, oni koji pripadaju Generaciji X, koji su odrasli sedamdesetih i osamdesetih godina, imali su neobične poslove pre nego što su našli standardno zaposlenje. Prema istraživačima, oni koji pripadaju ovoj generaciji najčešće su radoholici i skloni su preterivanju u poslu koje dovodi do preranog premora. Osim toga, za njih je karakterističan veliki broj razvoda. Generacija X, prema velikom broju istraživanja, teži da se poveže sa drugima preko posla i ličnih dostignuća.

Sa druge strane, milenijalce je uglavnom odgajala „bejbi bum“ generacija, koja je stasala šezdesetih godina. Njihov osećaj pripadnosti je više društveno orijentisan. Milenijalci postaju finansijski nezavisni kasnije nego prethodne generacije zbog toga što akcenat stavljaju na formalno obrazovanje i jer su na tržište rada stupili u vreme svestke ekonomske krize. Oni žele da dobiju povratnu reakciju na poslu, jer su priznanje i odobravanje ili negiranje inkorporirani u njihov sistem vrednosti tokom odrastanja.

Ova želja za potvrđivanjem samo je pojačana na društvenim mrežama, pa ove platforme mogu da izazovu ozbiljnu patnju kod milenijalaca ukoliko počnu da se porede sa drugima. Oni mogu porediti broj lajkova ili pratilaca ili mogu da steknu sliku da je nečiji život mnogo bolji od njihovog. Ukratko, ako su vas odgajali na principu poređenja sa drugima, odsustvo mehanizma upoređivanja može da vas dovede do krize identiteta.

Generacija Z, koju su odgajali pripadnici generacije X fokusirani na posao i koja je rasla u vreme procvata društvenih mreža, žudi za autentičnim vezama kako bi mogli da osete pripadnost, pokazuju rana istraživanja. Oni žele komunikaciju lice u lice, a tehnologiju više koriste kao sredstvo.

Bilo kako bilo, osećaj pripradnosti je jedna od osnovih ljudskih potreba, a društvene mreže su samo jedno od sredstava koje koristimo da bismo je ostvarili. Iako smo svesni toga da je povezivanje sa drugima mnogo više od potvrde preko lajkova, to ne znači da smo imuni na broj koji se nalazi ispod naše objave i da on neće uticati na našu sliku o sebi.

Istraživanja potvrđuju da lajkovi na društvenim mrežama mogu pozitivno da utiču na nas, ali samo kratkoročno. Nivo dopamina se podigne, ali nam je ubrzo potreban novi podsticaj te vrste. Drugim rečima, lajkovi mogu da nas usreće nakratko, ali nam ne hrane dušu.

Ostaje nam da vidimo da li će izmena koja nas čeka na Instagramu doprineti formiranju autentičnih zajednica, a samim tim i čvršćem osećaju pripadnosti kod svojih korisnika. Da li će se korisnici okrenuti drugim platformama na kojima mogu da dobiju kratkoročnu potvrdu pripadnosti ili će se stvoriti nova, prijatnija atmosfera bez želje za takmičenjem sa drugima?

(V. T.)