Evo kako je tehnologija promenila naš mozak (FOTO)

I dok jedni stručnjaci smatraju da tehnologija utiče dobro na mozak, drugi se baš i ne slažu sa time. Predstavljamo vam nekoliko načina na koje nam je moderno doba promenilo živote i način razmišljanja

Tehnologija je izmenila način razmišljanja, osećanja, čak i sanjanja. Problem sa spavanjem, sanjanje u boji, povećanje kreativnost, ali i smanjenje koncentracije i pamćenja samo su neki od primera kako je tehnologija uticala na naš mozak. 

Preporučujemo

Sve ovo je izazvao naučni fenomen poznat pod imenom neuroplastičnost (sposobnost mozga da menja svoje ponašanje usled novih iskustava). Mišljenja stručnjaka su različita: neki tvrde da tehnologija pozitvino utiče na nas u smislu da bolje organizujemo naše živote, kao i da mozgu olakšavamo da "dublje" razmišlja, dok drugi ipak tvrde da je tehnologija ubogaljila našu pažnju, kreativnost, kao i da smo nestrpljivi kada je u pitanju bilo šta analogno.

Predstavljamo vam osam načina na koje je tehnologija uticala na naš mozak, a vi sami procenite da li je to dobra ili loša stvar.

Sanjamo snove u boji

Televizija utiče na našu psihu tako temeljno, da ona utiče i na naše snove. Istraživanje sprovedeno 2008. godine na škotskom Dandi univerzitetu otkrilo je da ljudi preko 55 godina koji su odrasli gledajući crno-belu televiziju, imaju veće šanse da sanjaju crno-bele snove. Mlađi učesnici u istraživanju, koji su odrasli na televiziji u boji, skoro uvek sanjaju snove u boji.

Strah da ćemo nešto propustiti (FOMO)

Pre Instagrama i Facebook-a, ljudi koji su se odlučivali da subotu uveče provedu kući pijući vino i čitajući knjigu na primer, mogli su  osećati malu grižu savesti ili tugu što nisu izašli izašli sa prijateljima do nekog kluba ili kafića. Zahvaljujući društvenim mrežama, to stanje se pogoršava slikama i postovima raznih žurki, večera i ostalih stvari koje vaše prijatelji objavljuju kada izađu negde.

Čak iako to što oni trenutno rade možda vama uopšte nije zanimljivo ipak ćete se zapitati: "Da li bi trebalo sada da radim nešto drugo?". Upravo to je FOMO (fear of missing out). Postoje čak i dokazi da gledajući slike neke večere i hrane koju su vaši prijatelji objavili, čine da je vaš obrok bljutav i nikakav u poređenju sa tim.

Sindrom fantomske vibracije

Sigurno vam se nekada desilo da osetite vibraciju ili čujete zvono telefona, a onda shvatite da vam se to samo učinilo. U istraživanju koje je sprovedeno 2012. godine koje je objavljeno u magazinu "Computers and Human Behaviour", naučnici su utvrdili da 89 odsto isptanika ima osećaj "fantomske vibracije", odnosno pričinjavanje da im telefon vibrira ili zvoni. Ovo se u proseku dešava jednom u dve nedelje.

Istraživanje sprovedeno kod ljudi zaposlenih u bolnicama donelo je slične rezultate.

Problemi sa snom

Većina ljudi voli da zaspi sa laptopom pored sebe na kojem ide epizoda omiljene serije ili filma, jer na taj način lakše utonu u san. Drugi na primer vole da čitaju vesti na tabletu ili pametnom telefonu pred spavanje, ali koliko god ove stvari delovale umirijuće, one itekako štete našem snu.

Neurolozi sumnjaju da svetlo koje emituje ekran laptopa, tableta i smartfona pravi zbrku sa našim telom, odnosno hormonima koji se luče tokom sna. Izloženost jakom svetlu može da prevari mozak da je svanulo, i potencijalno ostavi trajne posledice na naš organizam. Naše oči su posebno osetljive na plavo svetlo koje emituju ekrani, što dodatno otežava padanje u san, pogotovo za one koji se bore sa nesanicom.

Problemi sa pamćenjem i pažnjom

Nekada je učenje napamet bila cenjena veština, toliko cenjena da se od studenata očekivalo da "izrecituju" celu knjigu po sećanju. U doba Google-a, kada je bilo koja informacija na dohvat ruke, više se ni ne trudimo da pamtimo neke bitne činjenice, a kamoli cele knjige.

Kome je potrebno da pamti koji je glavni grad Mozambika kada jednostavno možemo da pitamo Google?

Neourolozi su 2007. godine ispitali 3000 ljudi, i otkrili da mlađe osobe teže pamte informacije poput rođendana bliske rodbine, čak i sopstvenog broja telefona. Istraživanje je takođe pokazalo da korišćenje digitrona značajno smanjuje osnovne matematičke veštine. Neki ljudi imaju i problem sa snalaženjem u sopstvenom gradu kada ne koriste GPS.

Društvene mreže i internet takođe smanjuju našu pažnju. Sve više ljudi ne može da skoncentrisano čita knjigu duži vremenski period, a često kada čitaju vesti na internetu samo "preleću" preko tekstova. Ovaj fenomen je najproblematičniji za omladinu čiji se mozgovi još uvek razvijaju, pa može doći do toga da njihove veštine pamćenja stagniraju.

Imamo bolje vizuelne sposobnosti

Istraživanje iz 2013. godine pokazalo je da igranje pucačkih igara poput Call of Duty-ja i Battlefield-a ubrzava donošenje odluka i poboljšava vizuelne sposobnosti. Ove video igre teraju igrače da odluke donose na osnovu vizuelnih znakova što poboljšava primećivanje detalja u fizičkom okruženju. Gejmeri su takođe bolji u detektovanje kontrasta u tamnim okruženjima.

Strateške igrice poput Warcraft-a poboljšavaju kognitivnu fleksibilnost, odnosno mogućnost prebacivanja iz zadatka u zadatak, što poboljšava multitasking odnosno rad na više stvari.

Teže kontrolišemo emocije

Nažalost, isto istraživanje iz 2013. godine pokazalo je da gejmeri imaju veće predispozicije za impulsivno i agresivno ponašanje. Igrači su često prinuđeni da biraju odluke u sekundi i u nasilnim situacijama, pa su tako podložniji raznim izlivima besa i agresije u realnom životu.

Ovo istraživanje potkrepljeno je i raznim drugim koji su došli do istog zaključka.

Kreativniji smo

Tehnologija olakšava umetnicima, ali i onima koji to nisu da iskažu svoju kreativnost. Društvene mreže promovišu deljenje stvari sa ljudima širom interneta, i na taj način su korisnici skloniji da sami stvore nešto što će podeliti sa ljudima, nebitno da li je to fotografija, tekst na Vikipediji ili nešto treće.

(Telegraf.rs / Izvor: mashable.com)