ZAVISNI OD MIRISA PAPIRA: Srbi i elektronske knjige ne idu ruku pod ruku (FOTO)
Srbija je uvek bila plodno tlo za sve tehničke novotarije, a u to se ubrajaju i tableti, koji mogu biti korišćeni i kao e-čitači, ali se izgleda više koriste za razonodu nego za čitanje, na primer Džojsovog remek-dela "Uliks"
Zasad nema podataka o tome koliko u Srbiji ima elektronskih čitača. Ipak, to ne znači da oni koji ih poseduju mnogo čitaju, jer oni kojima je čitanje važno nisu se naročito "primili" na elektronske knjige, utisak je do koga se došlo na osnovu Tanjugove ankete.
Srbija je uvek bila plodno tlo za sve tehničke novotarije, pogotovo one koje su u modi, a u to se ubrajaju elektronski čitači, poput tableta ili "Kindla" i sličnih sprava, koje se već prodaju u našim prodavnicama elektronike, ali se izgleda više koriste za igrice ili gledanje piraterisanih TV serija i filmova, nego za čitanje, na primer, Džojsovog "Uliksa".
U svetu je pristup klasičnim literarnim delima prošlih vremena besplatan ako su skenirana, a sve virtuelne knjižare, pa i one u realnom svetu, nude po znatno nižim cenama elektronska izdanja najnovijih hitova u odnosu na štampana.
To se direktno odrazilo na prodaju i sada se zvanično na Amazonu proda više knjiga u elektronskom obliku nego štampanih.
Pristalice e-knjige kažu da je "Kindl" lakši od malo većeg mobilnog telefona, a prebacivanje jedne knjige sa spoljne memorije (USB) traje oko minut.
Pripremaju se nacionalni "Kindl" programi, što bi značilo da bi svaka e-knjiga bila dostupna na bilo kom jeziku, jer se zasad knjige mogu čitati u engleskim originalima ili prevodima na engleski jezik, a na jednu od tih "spravica" može da stane oko 35.000 knjiga.