Ovo su tri nekonvencionalne navike najuspešnijih lidera
Iako postoje očigledne odlike velikih lidera, poput dobrih komunikacijskih veština, snažnog integriteta i postavljanja jasne vizije, koja je ove lidere i dovela na te pozicije, postoje i neuobičajene i kontrakulturne osobine koje su im u tome pomogle
Osnivači i direktori nekih od najboljih kompanija u svetu, uključujući i „The Container Store“, „Nordstrom„, i „Zappos„, pokazuju neke nekonvencionalne osobine. Svi veliki lideri imaju neke zajedničke odlike: oni podstiču svoje zaposlene i pomažu im da lakše ostvare svoje ciljeve tako da mogu da napreduju i dostignu velike uspehe.
Nekonvencionalno i kontrakulturno
Iako postoje očigledne odlike velikih lidera, poput dobrih komunikacijskih veština, snažnog integriteta i postavljanja jasne vizije, koja je ove lidere i dovela na te pozicije, postoje i neuobičajene i kontrakulturne osobine koje su im u tome pomogle. Predstavljamo vam neke od njih.
Oni ne okreću leđa svom timu u najgorem trenutku
Harold Makdauel, generalni direktor „TDIndustries„, retka je vrsta lidera ili „izvršne vlasti“. On kaže da je najveća vrednost kulture koju poseduje kompanija „TDIndustries“ to što zadržava zaposlene ljude, čak i tokom najgorih vremena. Za magazin „Contracting Business” on je izjavio:
„Kroz svaki loš ciklus u privredi naučili smo da postoji potreba da se brzo reaguje i da se stvari sagledavaju dovoljno daleko kako bismo bili sigurni da imamo prihode koji su nam potrebni da bi ljudi ostali zaposleni." Strategija? Dugoročno poslovanje. On je takođe rekao: „Kretali smo se brže, usvojili velike projekte i uradili sve da ostanemo blizu naših dugoročnih kupaca. Mi smo dali našim dugoročnim korisnicima mnogo više pažnje. Onda smo tražili i ciljali poslove koji su bili ključni za naš uspeh i koncentrisali se na njih kako bismo mogli da budemo sigurni da imamo više učešća na tržištu." Kao rezultat toga, Makdauel kaže da je najveće dostignuće „TDIndustries“ tokom protekle decenije bilo to što su stvorili mogućnost za stalno zaposlenje za preko 700 ljudi, a povećali su vrednost kompanije za više od 230 odsto.
Oni promovišu i oblikuju radikalnu transparentnost
Simpatična prodavnica „Container Store“ definiše šta najbolje predstavlja nju kao korporaciju u svojim „Principima fondacije“, čiji tekst može da se nađe i na njihovom web sajtu.
Jedan od njihovih zanimljivih i impresivnih principa jeste „komunikacija je liderstvo", koji je generalna direktorka Melisa Reif lično definisala kao „svakodnevno vežbanje skladne, pouzdane, predvidljive, efikasne, promišljene i, naravno, ljubazne komunikacije“. Iako možda zvuči beznadežno idealistično, upravo je ovo način na koji funkcioniše „Container Store“.
Pomenute vrednosti su zaista ugrađene u kulturu kompanije i oni, na svom sajtu, navode: „Jednostavno, želimo da svaki zaposleni u našoj kompaniji zna apsolutno sve".
Iako ova vrsta radikalne transparentnosti može da deluje kao zastrašujući poduhvat za bilo koju kompaniju, u „Container Storeu“ čvrsto stoji iza ovog principa, jer smatraju da on ima veliku moć. Iz ove kompanije navode: „Ništa ne čini da se neko oseća više kao deo tima od činjenice da svi znaju sve i da im je sve saopšteno. Znamo da neke informacije koje delimo mogu da padnu u ruke konkurenata, ali prednosti ovakve komunikacije daleko nadmašuju rizike.“
Oni podstiču doprinos zajednici
Dok su zanimljive sitnice kao što su hrana u trendu, besplatne kafe i prijatno dizajnirane kancelarije prednosti pri oblikovanju kulture kompanije, to je ipak samo sjaj na površinskom nivou. Prema navedenom istraživanju, održivo i važnije jeste rukovodstvo sa vizijom, koje stvara kulturu u kojoj ljudi imaju osećaj da su deo nečeg većeg i važnijeg, nečeg što ima uticaj i na njihov grad, državu ili čak i na svet.
Zato „Izveštaj o uticaju milenijumske generacije“ iz 2014. predstavlja jedno od istraživanja koje je mnogima otvorilo oči. Prema izveštaju, 47 odsto od 1.514 anketiranih zaposlenih milenijalaca izjavilo je da su se dobrovoljno prijavili za učešće u nekom projektu sa jasnim ciljem ili u neprofitnoj organizaciji, a 57 odsto bi volelo da postoji više mogućnosti za volontiranje u kompanijama. Takođe, treba pomenuti da je 39 odsto njih reklo da je odnos kompanije prema zaposlenima i zajednici ključno uticao na njihovu odluku da li će otići na intervju sa kompanijom.
Istraživanje je jasno pokazalo da mlađe generacije više vole da rade za organizacije koje su društveno odgovorne, etične i koje pokazuju da žele da svet bude bolje mesto. Kompanija „Fishbowl“, jedan od lidera u automatizaciji menadžmenta proizvodnje, posvećuje svake godine nekoliko dana doprinošenju zajednici. Projekti koje su sproveli u prošlosti uključuju rekonstrukciju planinskog amfiteatra, čišćenje potoka i jezera, posetu veterana i druženje s njima, farbanje lokalne srednje škole i unapređenje biblioteke dve osnovne škole.
Generalni direktor Dejvid Vilijams navodi u članku u „Forbsu”: „Naši troškovi projekta, samom činjenicom da naši zaposleni napuste kancelariju i ne rade svoj posao, jesu od 150.000 dolara do 200.000 dolara, a da ne pominjemo planiranje i pripreme. Ali sve dobrobiti koje to donese, kako po pitanju izgradnje odnosa među zaposlenima, tako i sa našim klijentima, nemerljivo su vredne.“
Da li vam ovo zvuči kao još jedan utopijski korporativni kliše koji se tako često koristi? Možda, ali istraživanja ne lažu. Kako se tržište menja i postavlja nove zahteve, tako su kompanijama potrebni uspešni menadžeri koji mogu da idu u korak s vremenom i promenama. Ako smatrate da imate liderske sposobnosti i vidite sebe na jednoj od rukovodećih pozicija u budućnosti, onda je ovo karijera za vas.
(Telegraf.rs)