OTKRIVENO: Svetski gigant Epl ponižava zaposlene!

Iako u Eplovim prodavnicama zaposleni prodaju robu u vrednosti od 16 milijardi, nikada ne dobijaju bonus. Takođe, ukoliko izostanu nekoliko puta s posla, skupljaju "negativne poene" na osnovu kojih im preti otkaz koliko god da je njihovo znanje "neophodno" kompaniji

Američka kompanija "Epl", koja ostvaruje godišnji profit koji se meri desetinama milijardi dolara, plaća svoje prodavce 11,25 dolara na sat bruto - što je malo iznad zakonskog minimuma - pauze se ne poštuju, bolovanja su im uskraćena, prenosi "Njujork tajms".

Sve to se radi bez mnogo naznaka da će se situacija promeniti jer i dalje važi maksima da je čast raditi u ovako prestižnoj kompaniji.

"Njujork tajms" prenosi priču Džordana Golsona, prodavca iz "Eplove" radnje u Salemu u Severnoj Karolini, koji je tokom prošle godine prodao robu vrednu 750 hiljada dolara, kroz kompjutere i druge proizvode, ali za to nije dobio nikakvu nagradu ili bonusa od velikog giganta.

- Zarađivao sam 11,25 dolara na sat. Deo mene je razmišljao, ovo je odlično, ja sam veliki ''Eplov'' fan, radnja dobro posluje, ali opet kad pogledam na svoj ček koji dobijem, i setim se koliko kompanija zarađuje, sve mi deluje poražavajuće - priča Golson.

Kada se odbiju porezi, zaposlenom ostane nešto ispod devet dolara neto zarade na sat.

"Njujork tajms" navodi da je "Epl" prošle godine, samo u radnjama, ne računajući onlajn prodaju, prodao robu vrednu 16 milijardi dolara.

- Malo Eplovih radnika uživa u tom bogatstvu - ocenjuje "Tajms" i dodaje da 30 hiljada od 43 hiljada ljudi koliko je zaposleno u Americi, godišnje zaradi oko 25 hiljada dolara, što je nešto više od dve hiljade dolara mesečno.

"Oni rade u najbrže rastućoj industriji na svetu, za najbogatiju kompaniju, koju vodi jedan od najplaćenijih menadžera na svetu - Tim Kuk - koji je prošle godine od ''Epla'' dobio dugoročne desetogodišnje akcije čija bi sadašnja vrednost bila 570 miliona dolara", piše njujorški dnevnik.

Ipak, "Eplovi" zaposlenici imaju neke prednosti u odnosu na zaposlene u drugim kompanijama, plaćeno im je zdravstveno osiguranje, mogu da kupuju akcije kompanije koje mogu da vežu sa penzione doprinose, a i sami prozivodi kompanije su im dostupni po sniženim cenama.

"Njujork tajms" prenosi i iskustvo Artura Zaratea, koji je od 2004. godine radio kao tehničar u "Eplovoj" prodavnici u Kaliforniji.

Sve je bilo dobro do 2007. godine, kada je u prodavnici uveden takozvani "sistem prisustva na poslu", po kome se dobijao jedan negativan poen za svaki dan odsustva, i svako ko bi u 90 dana sakupio četiri negativna poena, pretio bi mu otkaz.

Ipak, i pored toga, posao tehničara koji su popravljali Mek kompjutere, sa pojavom "ajfona" postaje nepodnošljiv.

U prodavnicama su usvojena nova pravila, po kome tehničko osoblje ima rok od 15 minuta za rešavanje kvarova na kompjuterima i deset minuta za isti posao oko mobilnih telefona.

Baš zbog velike gužve, tehničari nisu mogli da iskoriste dve zakonske pauze od po 15 minuta, ostajući često da rade do ponoći, dva sata duže od zvaničnog zatvaranja prodavnica.

Nedugo zatim, jedan od radnika u "Eplovoj" prodavnici u Grand Rapidsu u Mičigenu, Kevin Timer, naišao je na neobičnu aplikaciju na računaru, prilikom ispisivanja na kraju radnog dana.

- Iskočio je prozorčić na kome je pisalo "ako kliknete na ovo polje potvrđujete da ste iskoristili vaše zakonske dnevne pauze". To je bilo neophodno da uradimo da bismo se izlogovali sa posla - prepričava svoje iskustvo ovaj radnik "Epla".

Kao još jednu dogodovštinu u "Eplovom" sistemu nagrađivanja, tehničar Zarate navodi i dodeljivanje bonusa.

- Za Božić 2010. godine organizovana je žurka u našoj prodavnici. Jedan od šefova je rekao da imaju divno iznenađenje za nas i sve je snimao kamerom. Svi smo očekivali da dobijemo besplatne "ajpedove". Svetla su se ugasila i onda su ušli sa takosima . To je bilo iznenađenje koje su nam priredili, po dva besplatna takosa - priseća se Zarate.

Šejn Garsija, bivši menadžer jedne od "Eplovih" prodavnica u Čikagu, ne izražava preveliki optimizam da će se stvari promeniti.

- Nikada neće nedostajati osoblja. Ljudi će uvek želeti da rade za Epl - zaključuje on.

(I. D. )