ONE MOGU BITI KOBNE: Tri najveće greške koje kompanije prave na društvenim mrežama

Ovo su najveći propusti koje čak i najpoznatije i najuticajnije kompanije na svetu prave u oglašavanju na internetu, a koje vrlo lako mogu da postanu kobne po njihov opstanak na tržištu

Društvene mreže su alat koji je neophodan da se dođe do dobre pozicije na tržištu, ali one zahtevaju i ogromnu odgovornost. Da bi se shvatilo koliko i najsitnija, nenamerna ili nepromišljena greška može biti kobna za onoga ko se krije iza imena na Fejsbuku, Instagramu, Tviteru, bio to pojedinac, kompanija ili neko treći, važno je utvrditi u čemu se to najčešće greši.

Preporučujemo

Ovo su najveći propusti koje čak i najpoznatije i najuticajnije kompanije na svetu prave u oglašavanju na internetu, a koje vrlo lako mogu da postanu kobne po njihov opstanak na tržištu.

Napadački stav je zabranjen

Na društvenim mrežama (a posebno na Tviteru) postoje ljudi koji se bave samo takozvanim trolovanjem. Trolovanje se odnosi na ometanje nesmetanog funkcionisanja neke zajednice, najčešće radi rasplamsavanja postojećih konflikata. Provociranje je često transparentno i kada ga uočite nastupa trenutak u kome treba sačuvati prisebnost.

Ono što kompanije koje imaju iskustva u oglašavanju nikako ne bi učinile jeste svađa s onima koji opanjkavaju njihove digitalne kampanje. Baš ovo je idealan trenutak kada treba da daju sve od sebe kako bi se kompanija pokazala u što boljem svetlu.

„Trolovanje je jedan od onih problema koji se najbolje rešava ignorisanjem”, kaže stručnjak za oglašavanje Tim Douling. On ističe da se osobe koje troluju hrane besom onih čije profile zatrpavaju lošim komentarima i da je tajna u ovakvim situacijama da nikada ne odgovarate na ovakve poruke.

Na ovaj način, troleri će pomisliti da njihove zlurade komentare uopšte niste ni pročitali. Zato im ne pridajte nikakav značaj.

Od grubih i neprikladnih objava može da zaboli glava

Sigurno vam se desilo da ste nekada videli da su i najuglednije kompanije objavile neki post, koji su naknadno izbrisale, i onda morale da daju izvinjenje i obrazloženje kako bi, zbog greške, oprale svoj obraz. Ali iako vam to možda izgleda smešno, ovakve greške se dešavaju prečesto i to, verovali ili ne, veoma slučajno.

Najbolji savet za ovo je da ne objavljujete post odmah, već da zamolite kolege da ga prvo pogledaju. Više pari očiju svakako vide bolje nego samo jedan par. A možda je najzahvalnije da zakažete objavu (na Fejsbuku za to služi opcija „schedule”) umesto da je postavite odmah. Tako ćete biti sigurni da niste napravili neku gramatičku grešku, da vam nije pukla slika, ili se desilo nešto sasvim treće.

Plaćanje za lajkove i pratioce

Dobijanje pratilaca i lajkova van zemlje je mnogo teže od sticanja njih u istoj državi iz koje je i kompanija koja se oglašava na društvenim mrežama.

Mogu proći meseci dok neka organizacija dobije samo nekoliko desetina pratilaca na Tviteru ili Fejsbuku, ali mnogi ovaj problem rešavaju plaćanjem i brzim dolaskom do većeg broja pratilaca. Na prvi pogled to i ne izgleda kao loša ideja: kompanija će potrošiti veoma malo novca, za koji će dobiti dosta novih pratilaca i doživeti ogroman skok na društvenim mrežama.

„Nemojte živeti u zabludi da su lajkovi i pratioci koje ste pratili stvarni”, kaže ekspert za digitalno oglašavanje Kajl Jasinski, koji naglašava da ti ljudi nikada neće podeliti vaš sadržaj i da o njima treba razmišljati kao o robotima.

Sigurno je da postoje uspešne kompanije koje ipak rade baš suprotno od onoga što smo naveli, što im je do sada prolazilo neprimetno i bez ikakvih posledica. Ali onog trenutka kada njihovi verni fanovi vide da su, recimo, kupili pratioce, slika koju su godinama stvarali o njima pašće u vodu.

Tada će njihov tim za krizni PR imati pune ruke posla, a da li će ponovo vratiti staru slavu – ostaje pitanje.

(Telegraf.rs)