Evo kako da primenite geštalt princip u web dizajnu

Majkl Tak, web dizajner, navodi principe koji su vezani za geštalt, a koji su važni u kontekstu dizajna, a to su: neposredna blizina, sličnost, „prägnanz“ (percepcija slike), simetrija, „zajednička sudbina", zaključivanje

Web dizajneri, poput drugih umetnika i kreativaca, veoma utiču na svoju okolinu. Različiti web dizajneri to rade na različite načine. Jedni to rade stvaranjem organizovanog izgleda, drugi ispunjavanjem stranica sadržajem. Treći koncept zasnivaju na slici, paleti boja, ili nečemu što vizuelno podstiče emocije, bilo da je  to zalazak sunca ili slika nekog slikara.

Preporučujemo

Gde god da pronalazite inspiraciju, ne zaboravite da vaš rad često nije samo određeni element: to je skup elemenata i njihove okoline. Da biste shvatili taj koncept – i individualne elemente i celinu u kojoj su svi važni, i odvojeno i zajedno – bitno je da razumete kako geštaltizam utiče na dizajnerske odluke.

Majkl Tak, web dizajner, navodi principe koji su vezani za geštalt, a koji su važni u kontekstu dizajna, a to su: neposredna blizina, sličnost, „prägnanz“ (percepcija slike), simetrija, „zajednička sudbina", zaključivanje.

Pre nego što se posvetimo njegovim uvidima, utvrdimo na šta se odnosi sam pojam geštalta.

Šta je geštalt?

Geštalt na nemačkom znači: oblik, celovitost, izgled, forma. Termin je nastao od glagola gestalten, koji znači – uobličavati, davati oblik, stvarati, obrazovati.

Osnovni princip teorije geštalta u psihologiji jeste da čovek svoja iskustva oblikuje u strukture i da se oseća neprijatno kada se suoči s nečim što se ne uklapa u šemu ili nema dovršenu strukturu.

Jedan od najvećih umova geštaltizma Kurt Kofka izjavio je: „Celina nije samo skup svojih delova".

Njegova izjava se često loše prevodi ili intepretira kao da je „celina više od zbira delova". Ni sam Kofka nije voleo taj prevod, te je istakao da je u svojoj izjavi hteo da kaže da celina postoji nezavisno od sastavnih delova.

Primera radi, u geštaltu poznata „slika psa“ prikazuje psa dalmatinca koji njuška oko šumarka.

Kada pogledate sliku šklijeći za trenutak, videćete da slika nastaje iz različitih crnih i belih mrljica na slici. Ipak, verovatno nećete reći: „Ah, vidim noge i glavu i drveće, i evo sad vidim celu sliku". Verovatnije ćete pogledati na trenutak i reći: „Vidim pegavog psa koji njuška zemlju u blizini drveća".

Ovaj primer je samo ilustracija pojma totaliteta – odnosno naše sposobnosti da sagledamo celinu nešto pre nego što počnemo da brinemo o detaljima.

Ovaj koncept može da se primeti i kod dosledno izvedenih web stranica koje imaju jednu manu. Bilo da je u pitanju siromašna grafika ili izbor tipografije, loše korišćenje razmaka, disfunkcionalni kôd u JavaScripu, taj jedan detalj ruši celinu. Suština je da se celina razlikuje od zbira svojih delova; ona nije ni veća, ni manja od toga, samo je drugačija.

Predstavljamo vam kako prva tri principa utiču na web dizajn.

Neposredna blizina

Ovo je koncept koji se temelji na grupisanju. Kada imamo grupu predmeta, mi imamo tendenciju da ih posmatramo kao formiranu grupu.

Jedan od osnovnih koncepata grupisanja u web dizajnu jeste grupisanje navigacijskih linkova. Tu ne samo da čuvamo sakupljene navigacijske linkove, već ih grupišemo interno, stavljajući linkove na slične stranice zajedno, kategorizujući ih u potkategorije...

Dobar primer je web stranica Jurop mjuzik avords (Europe Music Awards) iz 2002. godine koja prikazuje upotrebu grupisanja. Logotipi MTV i Jurop mjuzik avords (Europe Music Awards) čine posebnu grupu u gornjem levom uglu, dok logotipi sponzora formiraju grupu u donjem desnom uglu.

Beli prostor pomaže da se formiraju dve grupe.

Sličnost

Kao što je navedeno, delovi u celini treba da rade zajedno kako bi se postigao određeni cilj.

Grupišemo stvari perceptivno ako su slične jedna drugoj. To je ujedno i razlog zašto mnogi dizajneri vole da koriste plavu boju za linkove ili da se barem svi linkovi označavaju na isti način.

Sličan izgled implicira i sličnu funkciju. Kako to obično biva, pogrešna primena načela sličnosti može da izazove neželjene efekte.

Tokom američke predsedničke kampanje 2008. magazin „Pipl“ objavio je naslovnu fotografiju porodice Mekejn, s tadašnjim predsedničkim kandidatom Džonom Mekejnom u sredini.

Mekejnova usvojena kćerka Bridžit, mlada žena iz Bangladeša, očito je skrajnuta u ugao i samo viri iz donjeg levog ugla na naslovnici magazina. Uz to, ako bi se tekst i naslov proširili i na levu stranu, „isekli“ bi Bridžet sa slike.

Ta fotografija je ostavila utisak da Mekejn, ili bolje rečeno oni koji su radili kampanju, pokušavaju da „odvoje" Bridžit od ostatka daleko više homogene porodične grupe.

Blogerka Melisa MekIan napomenula je da plastični držači u koje se smeštaju časopisi u trgovini pokrivaju Bridžit tako da je potencijalni kupci ni ne vide. Zbog kompozicijskog izbora fotografa, umetničkog direktora i raznih urednika koji su uključeni u kreiranje ove naslovnice, slika je poslala pogrešnu poruku i izazvala reakciju koju Mekejn nikako nije želeo.

Percepcija slike

„Prägnanz“– je pojam koji se odnosi na posmatranje slike kada se iz pozadine izdvajaju predmeti. Oni se na neki način i ističu, pogotovo u okruženju u kome ova razlika nije jasna.

Postoji razlog zbog kog su gurui dizajna negde 1998. počeli da zagovaraju oslobađanje od pretrpanih grafika i pozadinskih slika, jer odvlače pažnju od važnih objekata.

Naša percepcija slike omogućuje nam da organizujemo ono što vidimo na osnovu odnosa objekata jednih prema drugima. Predmeti u prvom planu bi trebalo da budu uočljiviji od svog okruženja.

Ovde postoji više principa, a ne samo odabir odgovarajuće nenametljive pozadine. Kontrast i vizuelna tenzija između lika (objekat u prvom planu) i pozadine čine zanimljivim grafiku i logotipe.

Jedan od dobrih primera je logo „Hope for African Children Initiative“(Inicijativa „Nada za afričku decu”). Logo prikazuje Afriku, ali ako bolje pogledate u narandžaste i bele površine, primetićete da je na slici dete koje gleda u ženu, koja je verovatno majka.

Ne čudi da je psihologija posmatranja toliko korisna u polju kao što je web dizajn. Ali ovde je samo zagrebana površina tri principa. Ako želite da naučite više detalja i steknete veštine i znanja koje svaki web dizajner mora da ima, upišite profesionalnu obuku za web dizajnera.

(Telegraf.rs)