PLANETA ZEMLJA, 2076. GODINA: Imaćemo veštačko Sunce i nove oblike života - iz laboratorije!

Fuzija bi nas oslobodila fosilnih goriva, a dobijali bismo čistu i ekstremno čistu energiju u skoro neograničenim količinama

Ako bacimo pogled u budućnost, u recimo, 2076. godinu, videćemo kako će svet izgledati ako bi mogao da "radi" na moći fuzije i ako bismo stvorili nove oblike života u laboratoriji.

Preporučujemo

NOAM ČOMSKI IMA STRAVIČNO UPOZORENJE: Tramp neće ujediniti Ameriku, belci će biti radna snaga

Već živimo u svetu koji pokreće nuklearna fuzija. Na nesreću, reaktor je 150 miliona kilometara daleko, a mi nismo smislili efikasan način da direktno upravljamo njime. Pa trošimo njegovu fosilizovanu energiju - uglje, naftu i gas - koji lagano dovode do ključanja planete.

Napraviti Sunce na Zemlji bi dugoročno rešilo taj problem, ali teško. Istraživanje je počelo pre više od 60 godina; dizajn vodećeg reaktora za fuziju, tokamaka, je star pola veka. Pošto su testirali seriju veoma velikih tokamaksova, istraživači fuzije su se složili 10 godina ranije da sagrade jedan ogroman u Francuskoj, nazvan ITER.

Ako sve bude po planu - a skoro je izvesno da neće - 2035. godine ITER će proizvoditi 500 megavati energije za nekoliko stotina sekundi. To će biti prvi fuzioni reaktor koji će proizvoditi više energije nego što mu treba za rad.

Fuzija bi nas oslobodila fosilnih goriva, a dobijali bismo čistu i ekstremno čistu energiju u skoro neograničenim količinama.

Život se "zapatio" na Zemlji čim se planeta ohladila dovoljno da bude naseljena - i koliko mi znamo, nikada se nije obnovio za 4 milijade godina postojanja. Ta duga, sušna sezona može da se okonča za nekoliko narednih godina, jer su istraživači blizu cilja da naprave život "ni iz čega" u laboratoriji.

Genetičari su već izdvojili genom i ubacili ga u bakteriju. Izmenili su genetski kod drugih bakterija da bi ih naveli da koriste nove, neprirodne blokove da prave protine. Ali, svi ovi napori počinju sa živim organizmom i jedva ga menjaju.

Ambiciozniji napori počinju s neživim, hemijskim sastojcima. U osnovi, veštački život bi okončao filozofsku raspravu - onu koju je započeo Darvin. To će dokazati da život nije ništa drugo nego komplikovan hemijski sistem.

(Telegraf.rs)