USPELI DA SAČUVAJU FOTOGRAFIJU U DNK: Ovo će zameniti HARD DISKOVE i FLASH MEMORIJE

Korišćenje metode DNK čuvanja naše podatke bi moglo čuvati stotinama, pa čak i hiljadama godina

Naučnici sa Univerzita u Vašingtonu i njihove kolege iz Microsoft Researcha objavili su naučni rad u kojem su opisali kako su po prvi put uspeli da uspešno sačuvaju digitalne fotografije u DNK.

Preporučujemo

Oni su uspešno enkodirali digitalne podatke iz datoteka fotografija u sekvencu nukleotida, monomerske jedinice nukleinskih kiselina i posrednike u reakcijama prenosa energije u stanicama, koje su se nalazile unutar sintetskih DNK uzoraka, te su potom uspeli da izvedu obrnuti postupak i povrate podatke bez ikakvih gubitaka.

Kako bi im to uspelo, razvili su tehniku koja im je omogućila pohranu digitalnih slika unutar DNK u testnoj epruveti, te su započeli konvertovanje duge nizove jedinica i nula u digitalne podatke unutar četiri osnovne sekvence DNK, adenina, guanina, citozina i timina.

Digitalni podaci su tada rastavljeni na delove i sačuvani sintetizovanjem ogromnog broja sićušnih molekula DNK, koji se mogu dehidrirati i sačuvati stotinama godina.

Kako bi se podaci povratili, naučnici su enkodirali ekvivalent zip kodova (poštanskih brojeva) i uličnih adresa u DNK sekvence, što im je omogućilo da jednostavno pronađu ono što im treba. Zahvaljujući tehnikama sekvencioniranja DNK, nakon toga su mogli da čitaju podatke i konvertuju ih nazad u prvobitno stanje korišćenjem uličnih adresa za rearanžiranje podataka.

Osim digitalnih slika, ovom su metodom uspeli da sačuvaju i povrate podatke i iz videa, te navode kako su uspeli da postignu sažimanje masivnih količina podataka koji bi mogli ispuniti jedan trgovački centar u veličinu kocke šećera, a najviše pažnje su posvetili konvertovanju jedinica i nula u sekvence DNK (As, Gs, Cs i Ts), jer ako to ne bi izveli kako treba, dolazilo bi do velikog broja grešaka.

Naučnici navode da se svi sistemi za čuvanje digitalnih podataka koje danas koristimo, poput flash memorije, hard diskova, magnetnih i optičkih medija, degradiraju već nakon nekoliko godina, dok bi korišćenje ove metode DNK čuvanja naše podatke moglo čuvati stotinama, pa čak i hiljadama godina.

Najnovije vesti iz sveta kompjutera, igrica, mobilnih telefona, gedžeta možete pratiti i na našoj Facebook stranici!

(Telegraf.rs / Izvor: hercegovina.info)