DIZAJNERI, OPREZ: Loš izbor fonta može da vam UNIŠTI posao!

Ključ za dobar font jeste čitljivost, kombinacija brzine, razumevanja, ugodnosti i neke vrste emocionalnog prihvatanja fonta

Bilo da želite da se bavite dizajnom štampanog materijala, plakata, bilborda i ambalaže ili uređujete naslovne strane časopisa, knjiga i brošura, odabir fonta predstavlja jednu od ključnih stvari.

Preporučujemo

Da li su zadati fontovi uvek dobro rešenje?

Tako je na primer font helvetica omiljeni izbor dizajnera „štrebera“ i predstavlja zadati font teksta za mejlove na Apple-u. U slučaju G-maila to je arial, font koji neki dizajneri zovu „ružnijim sinom" helvetice. Kada pretraživač ne podržava font arial, onda će i G-mail koristiti helveticu.

Mnogi dizajneri vole font helvetica zbog neutralnosti. Ali njegova ujednačenost i nedostatak doslednog razmaka između znakova su samo neki od razloga zašto je ovaj font teško čitati, pogotovo kada se koristi za duge tekstove.

„Slova su preblizu", kaže Nadin Čenin, dizajner u kompaniji „Monotajp“. „Zbog toga sve deluje  previše zbijeno." Slično tome,i font arial ima ono što dizajneri nazivaju nejasan oblik slova, koji otežava čitljvost i prepoznavanje reči u nizu.

„Setite se oblika slova kao što su  b, d, p, q. Deca, na primer, često imaju dosta problema upravo sa njima. To su takozvana slova u ogledalu, odnosno d u ogledalu je b i obrnuto", ističe dizajner Bruno Mag. „To je posebno vidljivo u fontu arial, gde su ti oblici doslovno ogledalo jedno drugog." Ako pogledate malo pažljivije, primetićete da je prostor između slova „h“ i „e“ u fontu helvetica  malo veći nego što je razmak između „t“ i „i“.  To može da izgleda  kao nevažna nijansa, ali zapravo ta nijansa umnogome otežava čitanje reči u velikim tekstovima.

Kako bolja rezolucija ekrana utiče i na odabir fonta?

„Do relativno skorijeg vremena većina ljudi u korporativnom okruženju nije imala ekrane toliko visoke rezolucije", navodi Geri Leonidas, dizajner fontova. Jednostavniji fontovi, bez detalja i dizajnerskih elemenata koji dolaze uz serifne fontove, izgledali su „čistije“ na ekranima niže rezolucije.

No, „u poslednjih četiri ili pet godina, imamo znatno veću rezoluciju, a uz nju je lakše napraviti dobar razmak i odvajanje znakova, kako ne bi došlo do mešanja i preklapanja", kaže Leonidas. Ali upravo zbog toga što su mnogi ljudi navikli na jednostavne fontove i dizajneri nastavljaju da ih koriste. A po Magovom mišljenju – to je loše.

„Argument da su serifni fontovi previše nemirni više jednostavno ne važi", smatra Mag. „Potreban vam je font u kom oblici nisu dvosmisleni." Serifni fontovi, zahvaljujući dodacima na svakom simbolu, imaju taj kvalitet. Tako, na primer, serif u stilu georgia daje svakom slovu poseban karakter.

Šta je dobar font?

Ključ za dobar font jeste čitljivost, kombinacija brzine, razumevanja, ugodnosti i neke vrste emocionalnog prihvatanja fonta. Način na koji su slova oblikovana, prostor između njih, kao i prostor unutar samih slova umnogome određuju koliko su ona čitljiva.

„Kada čitamo neki tekst, mi to ne radimo čitajući slovo po slovo. Prepoznajemo skup slova i interakciju koja postoji između crne i bele", ističe Žoze Skaljone, koji je dizajnirao font prilagođen za Gugl plej knjige – literata.

Bookerly, novi font koji je Mag dizajnirao za Kindle, predstavlja serifni font za koji mnogi veruju da je bolji za čitanje dugih blokova teksta, iako se i dalje vode rasprave o tome koliko je i da li je ovaj font zaista bolji od postojećih beserifnih fontova. „Oblik svakog znaka i karaktera je vrlo jedinstven", navodi Mag. „A to stvara i skladan i raznolik oblik reči." Prema internim testovima koje je sproveo Amazon, font bookerly je dva odsto bolji od prethodnih fontova po brzini čitanja i razumevanja teksta, kao i prema emotivnom odnosu čitalaca prema njemu.

Font literata je dizajniran po istim načelima. Dizajneri su izdužili asendere i disendere (deo slova koji se proteže ispod nivoa baze kao na primer u slovima „g“ i „p“) određenih slova kao na primer vrh slova d ili donji deo slova p, kako bi poboljšali prepoznavanje oblika reči.

„Ja zaista verujem da kao dizajner možete da postižete mnogo bolji uspeh ako čitaocima omogućite da lakše čitaju i pregledaju sadržaj. Manje ćete ih umarati, a tako će i imati više koncentracije da se bave smislom, a ne pokušavajući da vide šta zapravo piše“, navodi Mag.

Više o tehnikama i alatima za uspešno bavljenje grafičkim dizajnom možete saznati ovde.

(Telegraf.rs)