SA OVOM KACIGOM SMO UŠLI U VIRTUELNU STVARNOST: Evo šta smo zatekli tamo i kako smo se proveli (FOTO) (VIDEO)
U Beogradu smo imali prilike da isprobamo prototip naočara za virtuelnu stvarnost kompanije HTC pod nazivom Vive. Osećaj odlaska u drugu virtuelnu dimenziju je zaista sjajan, a u nastavku vam prenosimo naše utiske
Zahvaljujući Vive naočarama kompanije HTC uspeli smo da na kratko uđemo u jednu potpuno drugu dimenziju, virtuelnu stvarnost (VR). Tamo smo proveli dvadesetak minuta, a ono što smo videli i osetili je neverovatno i teško je taj osećaj opisati rečima. Tumarali smo po potopljenom brodu na dnu okeana, spremali ručak u virtuelnoj kuhinji, a sve to dok smo se nalazili u najobičnijoj sobi.
Evo kako izgleda kada ste u avionu koji stvarno pada!
Virtuelna stvarnost je u poslednjih godinu dana privukla pažnju brojnih kompanija među kojima prednjače Facebook, HTC , Samsung i Oculus. Prednosti korišćenja ove tehnologije su brojne i ne leže samo u zabavi, jer se VR može iskoristiti i za učenje, prevazilaženje određenih strahova, treniranje vojnika, a sve zahvaljujući tome što naš mozak prikazane stvari registruje kao realnost.
Iako je ova oblast tehnologije još uvek na početku i predstoji joj dugačak put dok ne postane sastavni deo svačijeg doma, nakon što smo isprobali HTC Vive bili smo iznenađeni dozom realnosti koju nošenje ovih naočara dočarava.
Vive funkcioniše pomoću dva laserska stuba koja se postavljaju u različite uglove prostorije. Senzori u njima kreiraju prostor po kojem se osoba kreće, a kada smo stavili naočare i približili se ivici dozvoljenog prostora, pred očima bi nam se ukazala mreža koja nas je upozoravala da se okrenemo i nastavimo avanturu. Pored naočara tu su i dva kontrolera koja su nam služila kao ruke u drugoj dimenziji u koju nas je odveo Vive.
Pre nego što smo stavili naočare i započeli avanturu bili smo prilično uzbuđeni, jer ovako nešto do sada nismo imali prilike da vidimo i osetimo.
Kada nam se Vive našao ispred očiju odmah smo shvatili zbog čega je ovo budućnost. U sekundi smo se našli u drugoj prostoriji i svetu. Prvo što smo videli je bela prostorija koja zapravo predstavlja meni u kojem se biraju modovi.
Mi ništa nismo morali da radimo i biramo, jer je to za nas uradilo stručne lice kompanije HTC koji nas je kroz slušalice obaveštavao o tome gde se nalazimo i šta sve možemo i moramo da uradimo.
Prvi mod koji smo isprobali bio je potopljeni brod na dnu okeana. Od bele sobe okružene ekranima našli smo se na dnu Pacifika i na palubi starog potopljenog broda. Gde god da smo pogledali videli smo mehuriće vazduha, jato ribica koje plivaju, kao i razrušeni brod, a čuli smo i krckanje trulih dasaka.
U jednom trenutku ispred nas je prošao ogromni kit, a u ovom modu nismo mogli da koristimo virtuelne ruke, već smo se samo nalazili u ulozi posmatrača. I u toj ulozi osećaj je neverovatan, a sačekajte tek da pročitate šta smo radili u sledećem trenutku.
Kao što smo došli u posetu potopljenom brodu, tako smo i nestali. U sekundi smo ponovo bili u meniju za izbor modova, a potom u virtuelnoj kuhinji prepunoj kuhinjskih elemenata, aparata i hrane. Kontroleri su nam bili u rukama, a ispred očiju nismo videli obrise plastičnih ručki, već prave, pravcate ruke.
Pritiskanjem tastera koji su se nalazili na džojsticima mogli smo da hvatamo i koristimo predmete u virtuelnoj kuhinji. Seckali smo povrće, razbijali tanjire, otvarali frižider i zagrevali hranu u mikrotalasnoj pećnici. Radili smo sve ono što se inače radi u realnoj kuhinji.
Moguće je prolaziti kroz sve virtuelne predmete koji su se nalazili oko nas i ne postoji nikakva barijera koja to sprečava, pa je to možda jedna od stvari koje mogu da naruše pravi osećaj realnosti. Međutim, ukoliko se to zanemari i izbegava, osećaj je fenomenalan.
Kada smo završili sa kuhinjom i spremili jelo koje nam je zagorelo, sledeće mesto na kojem smo se našli je teren na kojem smo imali zadatak da od ponuđenih delova napravimo mašinu za šutiranje lopte.
Kontrole su prilično intuitivne pa je bilo veoma jednostavno da od šipki i krugova konstruisati traženu mašinu. Delove je bilo potrebno postaviti u tačno određeno mesto, a kako smo pomerali ruke tako su se pomerali i alati u virtuelnom svetu.
Za sam kraj našeg putovanja kroz drugu dimenziju, našli smo se u crnoj prostoriji po kojoj smo mogli da crtamo željene oblike koji bi ostajali da "lebde" u vazduhu i kroz koje smo mogli da prolazimo i koračamo.
Ni u jednom trenutku nam nije bilo muka niti smo osećali vrtoglavicu, pa smo se u potpunosti uživeli u realnost druge dimenzije.
Nemanja Avlijaš, član HTC tima u Srbiji, istakao je za Telegraf da će HTC Vive vrlo brzo ugledati svetlost dana. Očekivano vreme pojavljivanja je katolički Božić u Americi, dok će se u Evropi pojaviti koji mesec kasnije. Naočare koje smo mi testirali su još uvek prototip pa je njihov konačan izgled podložan promeni, a tačna cena nije otkrivena.
Za korišćenje ovih naočara za virtuelnu stvarnost nije potrebna neka vrhunska konfiguracija kompjutera i nije potrebno dokupljivati ništa drugo osim samog HTC Vive-a. Računar na kojem smo mi isprobali Vive bio je baziran na Intel Core i7 procesoru, 16 GB Kingston RAM memorije i ASUS AMD R9 290 grafičkoj kartici.
Nakon što je 20 minuta prošlo u treptaju oka, bili smo prinuđeni da skinemo naočare i ponovo se vratimo u realnost. U tim trenucima nismo mogli da se ne zapitamo koliko će ove naočare, ali i sama tehnologija promeniti svet, kao i da li će ikada umesto odlaska na posao biti dovoljno staviti naočare i odraditi svojih osam sati u udobnosti sopstvenog doma.
Pogledajte video:
Od sada možete pratiti Telegraf i na Vajberu!
(M.Đ)