Ovo je 15 tajni najboljih programera!

Ako vas privlači karijera u programiranju, počnite da radite na ostvarenju ovog plana već danas

Svi znamo da su za uspeh u programiranju važni znanje i veštine, ali ponekad se tajna uspeha krije u sitnicama. Magazin „Forbs”, zajedno sa obrazovnom platformom Kuora, već dugo ima zanimljiv koncept u kome na pitanja čitalaca o raznim karijerama odgovaraju stručnjaci iz konkretnih oblasti.  Tako Džens Rentejl, programer, odgovara na pitanje koje su najbolje čuvane tajne uspešnih programera.

Preporučujemo

1. Objektno orijentisano programiranje je paradigma programiranja koja koristi objekte kao osnovu za projektovanje računarskih programa i različitih aplikacija softvera. Zasniva se na različitim tehnikama, kao što su nasleđivanje, modularnost, polimorfizam i enkapsulacija.

Nasleđivanje predstavlja mogućnost hijerarhijske organizacije klasa. Kada jedna klasa nasledi drugu, ona zadržava kompletan sadržaj klase koju nasleđuje i taj sadržaj može redefinisati ili proširiti. Međutim, nasleđivanje u većini slučajeva nije tako korisno, pogotovo na duže staze, jer smanjuje upotrebljivost i mogućnost testiranja koda. Umesto toga, razmislite o korišćenju interfejsa.

2. Izbegavajte uvođenje interfejsa dok god se ne osetite sigurno i udobno u svom domenu. „Prevremeni interfejs" takođe može da dovede do problema tokom rada.

3. Kao programer često ćete dobijati pitanje: „Kada će biti završeno...?“ Na to pitanje nije nimalo lako odgovoriti. Često se dešava da su zahtevi nejasni, analize nisu urađene precizno i verovatno će se pojaviti još neki problemi osim onoga od koga ste počeli.

Takođe, postavlja se pitanje šta se podrazumeva pod tim „završiti“. Da li vas pitaju kada će se završiti samo proces pisanja koda ili kada će se posao završiti u smislu da je sve spremno za upotrebu? To je jedan od razloga zašto programeri često koriste „Scrum“ (metodu koja propisuje načine upravljanja zahtevima, formiranja iteracija, odnosno planiranje sprinta, kontrole implementacije i isporuke klijentu).

4. Pravilna enkripcija nije jednostavna stvar. Ne izmišljajte je sami, osim ako nemate zaista dobar razlog za to.

5. Upotreba logike i logičko razmišljanje uvek su dobrodošli u ovom poslu. To ga čini lakšim, ubrzava proces rada, kao i celokupnu efikasnost.

6. Prevremena optimizacija je „koren svakog zla“. Dobar  put u procesu razvoja softvera podrazumeva nekoliko osnovnih koraka: počnite proces, napravite dobar kôd, optimizacija.

7. Važno je da znate osnovne strukture podataka i razumete složenost vremena. Mnogo lakše i brže ćete napraviti dobar kôd ako počnete od jednostavnijih stvari, a kasnije radite na kompleksnijim zahtevima.

8. Napišite kôd koji će moći lako da se razume i čita. Dodajte komentare na mestima gde smatrate da biste mogli da imate problema sa razumevanjem nakon jedne godine. Taj komentar će vam verovatno trebati i za jedan mesec.

9. Popularni Open Source projekti su odličan način da saznate korisne stvari o održivosti koda, kao i o kompletnom procesu razvoja softvera.

10. Svaka linija koda koju dodate u pravljenju aplikacije povećava njenu kompleksnost, ali i mogućnost pojave „bagova”, odnosno više problema na raznim nivoima fukcionisanja.

11. Validacija ulaznih podataka nije korisna samo zbog sigurnosnih razloga. Ona vam omogućuje da na vreme uočite moguće probleme i „bagove”.

12. Tražite različita mišljenja o kodu koji pišete, jer je to odličan način da postanete bolji programer. Kritike i komentari koje dobijete mogu da vam budu korisni u radu na kodu, a takođe ćete obogatiti i svoj rečnik, koji će vam omogućiti da i sami umete da objasnite rečima zašto je neki kôd dobar ili loš. To je takođe dobar trening u otkrivanju uobičajenih grešaka.

13. Učenje novog programskog jezika je pravi način da proširite i otvorite nove mogućnosti, ali i da preispitate stare radne navike.

14. Naučite da koristite svoje alate bez upotrebe miša. Naučite što više „prečica“ na tastaturi.  To će vam na početku delovati komplikovano, ali će vam kasnije znatno ubrzati proces i učiniti vas generalno efikasnijim.

15. Dugo sedenje pred računarom može da bude naporno za vaše telo. Naučite da slušate govor svog tela. Posebno obratite pažnju na leđa, vrat i zglobove. Odmarajte se ako osetite bol u pojedinim delovima tela. Steknite naviku da pravite pauzu. Odmarajte oči tako što ćete s vremena na vreme sklanjati pogled sa ekrana računara.

Kupite dobru tastaturu koja neće zahtevati neprijatne pokrete zgloba i ruku. Sve ove stvari su podjednako važne za vaše zdravlje, ali i za kvalitet i efikasnost vašeg rada. Kad smo odmorni i kad je naše telo odmorno, i naš mozak radi bolje i brže.

Ako vas privlači karijera u programiranju, počnite da radite na ostvarenju ovog plana već danas. Istražujte, postanite član programerskih foruma i upišite kratak kurs programiranja ne biste li na taj način brzo preskočili jaz između laika i profesionalca.

(Telegraf.rs)