OVAKO SE UNIŠTAVA KREATIVNOST: Evo šta treba, a šta ne treba da radite!

Kreativnost je jedna od stvari koje se teško uče. Često sve zavisi od inspiracije. To ne znači da za sve kreativne poslove morate da budete vanserijski prirodno talentovani

Niko neće namerno sputavati svoju maštu, kreativnost ili ideje. Međutim, mnogo je stvari koje radimo po navici i njima sebi štetimo.

Kreativnost je jedna od stvari koje se teško uče. Često sve zavisi od inspiracije. To ne znači da za sve kreativne poslove morate da budete vanserijski prirodno talentovani. Naprotiv. Tajna kreativnog pristupa jeste u pronalaženju novog pristupa idejama i rešenjima koja ste, iako su vrlo logična, nekako prevideli.

Ovde vam predstavljamo kratak pregled svega onoga što treba i ne treba da radite da biste prizvali i pravilno usmerili kreativnost i inspiraciju.

Meditacija

Ne morate da pozdravljate sunce, ali pronađite vreme kada možete potpuno da se rasteretite i tako se bolje usredsredite na probleme i izazove koji vas očekuju.

Upijanje

Budite kao sunđer. Slušajte, gledajte, čitajte, prisluškujte u prevozu. Tražite nove načine. Probajte novo jelo. Pronađite nov put do posla.

Vera

Uvek verujte u sebe. Ako istinski mislite da nešto možete, bićete spremni i na nekonvencionalne pristupe i teže ćete odlučivati da odustanete.

Oponašanje

Oponašajte model, ne ideju. Kada se nađete pred velikim izazovom, zapitajte se šta bi u takvoj situaciji učinio neko od velikih ljudi. Na primer, Ajnštajn. Zašto da ne?

Pažnja

Budite prisutni. Pažljivo slušajte. Još pažljivije gledajte. Nekada neverbalna komunikacija prenosi mnogo više informacija od verbalne.

Improvizacija

Pokušajte da svaki razgovor nastavite sa: „Da i…”, odnosno –- poboljšajte sve što je loše i unapredite sve što je dobro. Dokažite da svaka situacija daje prostor za dobre ideje.

Odstupanje

Kada nastane zastoj u kreativnom procesu, vratite se korak unazad. Preispitajte sva dosadašnja rešenja i tako pronađite nov način da zaobiđete ili uklonite prepreku.

Šetnja

I glavi i telu je odmor neophodan. Zato pravite pauze. Stručnjaci kažu da kratke, intenzivne šetnje produktivnost povećavaju i za 60%. Proučimo sada i sve ono što ne treba raditi.

Ne idite na žurke kad imate mnogo posla

Niko nije ni kreativan ni produktivan nakon neprospavane noći.

Ne čekajte inspiraciju

Inspiracija vrlo retko (ili nikada) dolazi sama od sebe. Treba je pokrenuti, izazvati, usmeriti. Zato čitajte, proučavajte i postavljajte pitanja dok ne saznate sve o problemu koji je pred vama.

Niste vuk samotnjak

Iako manje projekte možete da završite sami, pa da ih tek onda predstavite ostalima, složeni problemi traže grupni rad i različita viđenja.

Ne budite ovca

Baš kao što su vas roditelji učili: ako svi to rade, ne znači da je to i dobro. Budite spremni da opravdate svaki svoj postupak.

Ne osuđujte

Ako se nečiji način rada razlikuje od vašeg, to ne znači da je pogrešan. To je samo način. Poslovanje nije matematika. Dokle god ste sve uradili po pravilima, važno je samo rešenje problema.

Ne mračite

U kreativnom procesu ne postoji rečenica: „Nema šanse da to upali”. Čak ni kada je istinita. Bolje je da je prećutite.

Ne svađajte se

Novi pristupi su uvek rizični. Pa šta ako ne uspeju svaki put? Nema razloga za svađu, prebacivanje krivice, ni za sukobe.

Ne budite lenji

Bolje se misli ako pred sebe stalno postavljate različite izazove, u najširem smislu. Makar skupljajte salvete s neobičnim motivima.

Kada dođete do rešenja, pokušajte da ga oborite, da pronađete sve njegove slabe strane i sagledate razloge zašto je takav pristup loš. Onda nađite najgore moguće rešenje za problem koji imate. Verujte, ovo je teže nego što mislite. Psiholozi kažu da najbolje ideje najčešće dolaze baš posle najgorih.

Na kraju, od svoje dobre ideje napravite vrhunsku, od prosečnog rešenja dođite do pomeranja granica. I nikada sebi ne dopustite da problem rešavate u poslednjem trenutku. Nema dobrih rešenja nastalih pod pritiskom, pre svega zato što nemate vremena da ih proverite.

(Telegraf.rs)