Ovi saveti će vam pomoći da imate bolji marketinški sadržaj!

Kompanije koriste marketinške sadržaje iz više razloga – kako bi povećale posetu na svojim veb stranicama, privukle svoju publiku, stimulisale njeno angažovanje i na kraju ih učinile svojim kupcima i potrošačima

Upotrebljavanje psiholoških ispitivanja za potrebe marketinga nije neuobičajeno. Poznavanje psihologije klijenata i toga kako možete da utičete na njihovo ponašanje i odlučivanje za vreme kupovine ključno je kako u celokupnom marketingu, tako i u kreiranju marketinškog sadržaja. Razumevanje principa ponašanja može vam pomoći da poboljšate vaš marketinški sadržaj i postignete veliki uspeh čak i za samo nekoliko dana.

Preporučujemo

Kompanije koriste marketinške sadržaje iz više razloga – kako bi povećale posetu na svojim veb stranicama, privukle svoju publiku, stimulisale njeno angažovanje i na kraju ih učinile svojim kupcima i potrošačima.  Sve pomenute akcije su povezane sa psihologijom klijenata.

Pred vama je šest psiholoških načela koja možete koristiti kako biste poboljšali svoj marketinški sadržaj.

Uzajamni odnos

Uzajamni odnos  je psihološki princip koji funkcioniše tako što se nove pozitivne akcije stvaraju kao odgovor na druge pozitivne akcije. Kada se neko prijateljski odnosi prema drugoj osobi, onda će ona najverovatnije odgovoriti na isti način.

Brendovi koriste isti princip dajući svojim klijentima nešto besplatno, jer time grade lojalnost. Marketinški sadržaj je odličan način da se taj odnos uspostavi. Sadržaj teksta bi zato trebalo da bude pronicljiv, koristan i lako dostupan za čitanje i deljenje.

Sadržaj koji nudite svojim klijentima mogu da budu korisni članci i blogovi, besplatne e-knjige za čitanje, onlajn seminari koji mogu da im pruže neka nova znanja o nekoj oblasti koja je povezana sa vašim poslovanjem i slično. Ana Frensis, marketinški stručnjak, za blog „Econsultancy“ kaže: „Kada vaši potrošači osete da im nešto pružate, a da pri tome ne moraju da potroše novac, poželeće da vam nekako i uzvrate. A to je najčešće u vidu njihove lojalnosti“.

Teorija informacijskog jaza

U psihologiji, teorija informacijskog jaza se odnosi na radoznalost koju ljudi razviju kada postoji jaz između onoga što već znaju i informacija koje žele da znaju.

Džorž Luvenštajn, ekspert u oblasti bihevioralne ekonomije, razvio je ovu teoriju devedesetih godina 20. veka sugerišući da se ljudi pokreću na akciju kada postoji jaz u znanju, kako bi pronašli ono što ih zanima. Korisne pretpostavke ove teorije možete lako primenti i na vaš marketinški sadržaj. Kreirani sadržaj, dakle, mora da izaziva znatiželju kod publike, da ih pokreće da saznaju više. A zatim vi sami treba i da im pružite ta nova znanja i informacije.

Najlakši način za to jeste stvaranje privlačnih naslova koji će da zaokupe čitalačku pažnju. Važno je da podstaknete interesovanje koje već postoji među vašim potrošačima. Zato je odabir prave teme za pisanje jedna od najvažnijih stvari. Pronađite nešto što vaša ciljna publika želi da čuje i o čemu želi da  sazna više nego što već zna, a zatim im servirajte odgovore na pitanja koja bi mogli postaviti o toj temi.

Ako ih privučete dobrim i zanimljivim naslovom, a zatim im i pružite kvalitetan i koristan sadržaj, to će vam automatski otvoriti put i za primenu teorije uzajamnih odnosa. Vaši potrošači će osećati da su dobili neko znanje besplatno i biće vam zahvalni na tome.

Potvrda društvene zajednice

Marketing sadržaja i društveni kontekst gotovo su neodvojivi. Po ovoj teoriji, potrošačima će odmah privući pažnju proizvod koji su kupovali drugi ljudi. Teorija se zapravo zasniva na ljudskoj nesigurnosti. Potrošači koji nisu sigurni šta žele ili su nepoverljivi lakše će se upustiti u kupovinu ukoliko su drugi ljudi već kupili isti proizvod.

"To će kod njih proizvesti osećaj sigurnosti, jer smatraju da ta grupa ljudi sigurno zna više od pojedinca", navodi Ana Frensis.

U kontekstu marketinškog sadržaja, društveni dokaz funkcioniše kada ljudi mogu da vide da njihovi vršnjaci imaju mišljenje o određenim uslugama ili proizvodima. Taj dokaz može da bude broj pregleda, „šerova” i „lajkova” na društvenim mrežama, samom sajtu ili blogu. Ako čitaoci vide da su drugi ljudi već komentarisali vaš sadržaj na svom blogu ili dele taj sadržaj sa svojim prijateljima putem društvenih mreža, oni će takođe poželeti da učine isto ili makar da pogledaju o čemu je reč.

Strah od propuštene prilike

Prema ovoj teoriji, ljudi više cene stvari koje mogu da nestanu, odnosno kada postoji šansa da im u neko vreme neće biti lako dostupne. Ako postoji neko ograničenje u vremenu i količini, vrlo je verovatno da će ljudi želeti tu stvar još više. Primera radi, ukoliko osoba poželi da kupi karte za neki koncert i vidi da je ostalo malo karata, mnogo su veće šanse da će ih kupiti odmah, bez obzira na cenu.

Ovu psihologiju ne morate da koristite samo prilikom prodaje proizvoda. Ona može da se koristi i kada kreirate sadržaj. Zato je važno da pokažete vašim čitaocima da je vaš sadržaj redak, a samim tim i vredan.

„To možete postići tako što ćete im ponuditi da vaš sadržaj vide prvi ili da uz pregled u određeno vreme imaju mogućnost da saznaju više uz besplatan video-materijal ili neku e-knjigu“, predlaže Ana Frensis.

Strah od gubitka

Frensisova podseća da su brojna istraživanja pokazala da je u ljudskoj psihologiji strah od ekonomskog gubitka mnogo snažniji nego sreća pri dobitku. Taj podatak je vrlo vredan za kreiranje sadržaja, jer vam pomaže pri odabiru pravih reči. Imajući u vidu strah od ekonomskog gubitka, bitno je da istaknete kako će vaš proizvod ili usluga sprečiti negativan ishod.

Pažljivo birajte reči i kontekst u koji ih stavljate, jer već samo pominjanje gubitka može da deluje odbojno. Naravno, to ne znači da ne treba da istaknete i dobrobiti, ali tek nakon što ste se postarali za to da je problem mogućeg gubitka rešen.

Ako želite da se bavite digitalnim marketingom kroz analizu ponašanja potrašača na internetu i kreiranje strategija marketinškog sadržaja, razmotrite mogućnost da upišete obrazovne programe iz ove aktuelne oblasti. Više o takvim programima kod nas možete saznati ovde.

(Telegraf.rs)