Sve više žena programera!

Čini se da se u poslednjih nekoliko godina i kod nas menja položaj žena u ovoj oblasti. Srbija može da se pohvali boljim prosekom od drugih zemalja u Evropi po broju obrazovanih žena u IT sektoru

Položaj žena u svetu informacionih tehnologija je u poslednje vreme jedna od aktuelnih tema. Uloga žena u ovom sektoru, koji se ranije smatrao „muškim poljem“, sve se više menja i unapređuje. O tome svedoči i činjenica da se na visokim pozicijama u poznatim kompanijama, poput Fejsbuka i Gugla, nalaze upravo žene.

Preporučujemo

Čini se da se u poslednjih nekoliko godina i kod nas menja položaj žena u ovoj oblasti. Srbija može da se pohvali boljim prosekom od drugih zemalja u Evropi po broju obrazovanih žena u IT sektoru.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, udeo ženskog kadra u našoj zemlji u ovoj oblasti je 44 posto. Na evropskom nivou taj udeo je nešto manji od 30 posto (podaci Evropske komisije). Naravno, ti podaci bi zasigurno bili drugačiji ukoliko bismo u  obzir uzeli i frilenserke.

- Predrasuda da su ženama bliže društvene nauke uveliko je prevaziđena. Mit o ženi u IT okruženju, kao oblasti koja je rezervisana isključivo za muškarce, ne postoji u onoj meri u kojoj je postojao pre nekoliko godina - navodi Jelena Milivojević, menadžerka za ljudske resurse kompanije Telenor za B92.

No, ženama programerima, koje su tim poslom počele da se bave dok je ova industrija još bila u povoju, nije bilo toliko jednostavno da dobiju zasluženo mesto.

Istinita priča

Pred vama je priča i iskustvo Elen Ulman, programerke i autorke brojnih knjiga i članaka koje se bave ljudskom stranom ovog zanimanja.

- Bila sam običan programer. Pisala sam kodove za jednostavne interfejse, ali i za velike sisteme. Trudila sam se da napravim raspored i poštovala sam zadate rokove. Postigla sam neke pristojne uspehe. No, to nisu bile stvari zbog kojih su me ljudi smatrali sjajnim programerom. Ono što me je izdvajalo od drugih bila je činjenica da sam žena programer. Kad bi se raspitivali o mojoj karijeri, ljudi su me mnogo češće pitali kako je to biti žena programer, nego što ih je zanimalo kako se, recimo, uči kodiranje - navodi Ulmanova za „Sunday Review“.

Ulmanova kaže da uvek pokušava da odvoji dve stvari u svojim pričama: jedno je šta uopšte znači biti programer, a drugo je „žensko pitanje“.

Šta morate da znate ako želite da budete programer?

- Prvi uslov, koji morate da ispunite, ako želite da se bavite programiranjem, jeste strast i ljubav prema tom poslu, duboka potreba da istražujete tajanstveni prostor između ljudskih misli i onoga što mašina može da razume; između ljudskih želja i toga kako mašine mogu da ih zadovolje - objašnjava Elen Ulman.

Drugi uslov, kako ona smatra, jeste tolerancija. To se pre svega odnosi na neuspeh. Programiranje je, po njoj, umetnost projektovanja algoritma, ali i zanat koji morate ispeći da biste mogli da rešavate razne probleme koji se mogu javiti tokom pisanja kodova.

Kako bi objasnila koliko je važno biti spreman na neuspeh, Ulmanova citira Džona Bakusa, koji je kreirao programski jezik Fortran: „Morate stalno da budete spremni na neuspeh. Morate da imate mnogo ideja, da radite mnogo i naporno, ali i da budete spremni da na kraju mnoge od njih neće funkcionisati. Ali onda treba da radite sve više i više sve dok ne pronađete ono što funkcioniše."

Kako je nekada izgledalo biti žena programer

Ulmanova je počela da se bavi programiranjem  ranih osamdesetih, kada su žene tek započele borbu za svoja mesta u poslovnom svetu.

" To je bilo vreme kada su žene stavile naramenice i odlučile da stanu rame uz rame, gurajući se sa gomilama muškaraca. Nisu imale nikakvu pravnu zaštitu koja ih je štitila od neprijateljskih okruženja za žene.

Jednom sam podnela tužbu protiv znojavog čoveka koji me je pomilovao dok sam pokušala da popravim svoj sistem. Svakog trenutka sam očekivala da će krenuti dalje. Razmišljala sam o tome kako da mu napravim malu „softversku bombu“, ali sam u tom trenutku shvatila da zapravo želim nešto sasvim drugo. Bilo je nešto što mi je bilo važnije od osvete – želela sam da stvorim dobar sistem. Imala sam šefa koji mi je tada rekao: ‘Mrzim da zapošljavam vas, žene, ali sve ste previše pametne’.

To ‘sve’ je značilo tri, ali u to vreme, bila je prava retkost pronaći ženu na dobrom položaju kada je tehnologija u pitanju. Smetali su mi i neki njegovi komentari, ali sam shvatila da me je taj čovek naučio dosta o programiranju. Tu sam dobila šansu da saznam više o bazama podataka, što me je kasnije odvelo u istraživanja o dubljim slojevima programiranja, operativnim sistemima i mrežama, gde sam pronašla svoju pravu strast u poslu. Iako je imao svoje mane, bio je čovek koji je promenio moj poslovni život“, navodi Elen Ulman.

Ulmanova kaže da je tokom narednih 20 godina činjenica da je žena na neki način jeste izdvajala iz programerskog sveta. Ali i da je na to uvek gledala kao na srećnu okolnost, jer joj je upravo to dalo mogućnost da jasnije sagleda svoju poziciju u tehnološkom svetu.

Ulmanova smatra da i danas postoje predrasude o ženama i da statistike pokazuju da žene još nisu dovoljno uključene u IT svet. Međutim, ona navodi da se tehnologija menja i da se sa njom ujedno menjaju i društvo i politički i socijalni odnosi.

„Ja sam se sklanjala kad bih završila neki projekat, ali ne mislim da bi žene danas to trebalo da rade. To nije dobro, mada je meni nekada donelo sjajne nove stvari i nove projekte. Ono što svaka žena treba da zna i što će joj svakako pomoći jeste ljubav prema poslu. Ako zaista volite svoj posao, to vam može otvoriti nove prostore, pomoći vam u donošenju odluka, ali i u borbi protiv predrasuda.“

Upravo da bi se takve predrasude razbile, pojavljuje se sve više inicijativa koje ohrabruju žene da se upuste u učenje programskih jezika. Tu su one globalne, koje pokreću velike kompanije poput Gugla,Epla i Majkrosofta, organizacije Code.org, ali i brojne lokalne i regionalne inicijative.

Osim svega toga, potreba za programerima je sve veća, pa se mogućnosti za programere otvaraju, bez obzira na pol. Posla je sve više, obučenih i dobrih programera još nema dovoljno da bi zadovoljili te potrebe, a kompanije strahuju da će se taj jaz u budućnosti još povećati.

Potreba za programerima prepoznata je i kod nas, pa se, osim ciljanih edukativnih programa iz ove oblasti, sa programiranjem i IT industrijom zainteresovani mogu upoznati još za vreme srednjoškolskog obrazovanja. Tako je u Beogradu osnovana prva srednja škola za informacione tehnologije – ITHS. Upravo iz ove uspešne škole navode da se sve više devojaka odlučuje za obrazovanje u IT sektoru.

(Telegraf.rs)