Ovo su najbolji programeri svih vremena!

Imajte u vidu da su kao pioniri oni imali vrlo malo resursa, a danas je znanje potrebno za uspešno bavljenje poslom programera široko dostupno

Predstavljamo vam listu najboljih programera u dosadašnjoj istoriji.

Preporučujemo

Džejms Gosling

Džejms Artur Gosling je kanadski kompjuteraš, najpoznatiji široj javnosti kao otac programskog jezika Java. Međutim, Goslingov doprinos je mnogo veći. Tako je, na primer, softverski sistem NeWS nastao sredinom osamdesetih – danas više nego poznati sistem prozora koji se otvaraju unutar interfejsa operativnog sistema – njegov izum.

Denis Riči

Denis Makalister Riči bio je američki kompjuterski naučnik za koga važi da je „pomogao u oblikovanju digitalne ere”. On je autor C programskog jezika.

Sa dugogodišnjim kolegom Kenom Tomsonom kreirao je operativni sistem Unix. Njih dvojica su dobili prestižnu Tjuringovu nagradu 1983, Hamingovu medalju 1990. i Nacionalnu medalju za tehnologiju od tadašnjeg predsednika Klintona. Riči je bio na čelu departmana za softverska istraživanja u kompaniji Lucent Technologies, brenda koji naša publika pamti još iz ere dajal-ap interneta po njihovim modemima.

Linus Torvalds

Ovaj finski informatičar je tvorac Linuxa, operativnog sistema čiji je danas koordinator. Linux je kao otvorena platforma vremenom stekao veliku popularnost među populacijom kojoj monopol Microsofta i njihovih operativnih sistema smeta. Iako je u privatnom životu skroman i povučen, Torvalds među sledbenicima Linuxa uživa popularnost koja se može uporediti s idolopoklonstvom.

Godine 2012. dobio je nagradu za tehnologiju Milenijum od Finske akademije.

Bjarne Stravstrup

Poznat po kreiranju i razvoju široko rasprostranjenog C++ programskog jezika, ovaj Danac je šef katedre za inženjering na A&M univerzitetu u Teksasu, a sam je doktorirao u Kembridžu. Takođe je gostujući profesor na Univerzitetu Kolumbija, jednom od najsprestižnijih u svetu.

Anders Halsberg

Ovaj uvaženi danski softverski inženjer kodizajner je nekoliko komercijalno uspešnih programskih jezika i alata za razvoj. Između ostalog, autor je popularnog programskog jezika C#, kao i nekada popularnog programskog prevodioca Turbo Pascal. Sada je zaposlen u Microsoftu.

Tim Berners Li

Ser Timoti Džon Tim Berners Li, poznat i kao TimBL, britanski je naučnik poznat kao tvorac World Wide Weba.

Implementirao je prvu uspešnu komunikaciju između mrežnog protokola za transfer informacija (HTTP) i servera pomoću interneta. Danas je direktor W3C konzorcijuma svetske mreže, koji nadgleda kontinuirani razvoj interneta.

Kenet Tomson

Pomenuti Ken Tomson je jedan od američkih pionira kompjuterske nauke. Zaposlen u Bell Labs veći deo svoje karijere, Tomson je dizajnirao i implementirao originalni prvi Unix operativni sistem. Takođe je izmislio B programski jezik, direktni prethodnik C-a. Od 2006. godine je u Googleu, gde je zajedno sa kolegama napravio programski jezik Go.

Gvido van Rosum

Gvido van Rosum je holandski programer poznat kao autor programskog jezika Python. Unutar kompanije i među zajednicom koja se koristi ovim jezikom, Van Rosum je poznat kao „dobronamerni diktator za ceo život”, jer je nastavio da nadgleda razvoj Pythona i donosi odluke.

U Googleu je bio zaposlen od 2005. do 2012, a od januara 2013. radi za Dropbox.

Donald Knut

Kompjuterski naučnik, matematičar i emeritus Univerziteta Stenford Donald Knut je autor kultne knjige u više tomova „Umetnost kompjuterskog programiranja“. Za njega važi da je „otac algoritama”. Doprineo je rigoroznoj analizi algoritama i sistematizaciji matematičkih tehnika za ovu vrstu analize.

Autor je TeX sistema za obradu i prelom teksta, u čijoj osnovi leži metafont, jezik za opis fontova.

Možda je danas programerska top lista drugačija, ali se nadamo da će vas ovi genijalni ljudi inspirisati da se ozbiljnije pozabavite programiranjem. Imajte u vidu da su kao pioniri oni imali vrlo malo resursa, a danas je znanje potrebno za uspešno bavljenje poslom programera široko dostupno.

Kvalitetno obrazovanje za karijeru programera kod nas možete pronaći ovde.

(Telegraf.rs)