Da li su srednjoškolci dovoljno vešti?

Biti tinejdžer nije lako. Sistem postoji, nepromenljiv je − treba mnogo učiti, ali i uklopiti se, ostati svoj, naći način da izraziš svoja interesovanja i otkriti nove mogućnosti

Pristupa nastavi u savremenom srednjoškolskom obrazovanju ima mnogo. Kvalitetnom prenošenju informacija se pridaje značaj, ali se poslovne veštine ostavljaju za „kasnije”. Zašto?

Preporučujemo

Biti tinejdžer nije lako. Sistem postoji, nepromenljiv je − treba mnogo učiti, ali i uklopiti se, ostati svoj, naći način da izraziš svoja interesovanja i otkriti nove mogućnosti. U stvari, srednja škola je kao početna pozicija u velikoj kompaniji. Gde su tu „meke veštine”.

Uspešan srednjoškolac svoje obaveze završava na vreme, ostvaruje akademske uspehe, učestvuje u vannastavnim aktivnostima, ali često i dalje ne ume da svoju ideju jasno prenese, ili samostalno aplicira za, na primer, stipendiju za školovanje u inostranstvu, a još manje da zablista na razgovoru za dobijanje te stipendije. Zato je srednjoškolski period idealan trenutak da mladi razumeju i (prirodno) prihvate sve što poslovni svet sa sobom nosi. Kao i sa učenjem jezika i ovde ne postoji „prerano”.

Međutim, srednje škole vrlo retko sistematski pristupaju ovoj vrsti „pripreme” za svet odraslih i uspešnih. Ali, srećom, takve škole ipak postoje. Čak i u Srbiji može da se pronađe barem jedna  škola koja je prepoznala da uz savremena znanja, mora ići i odgovarajuće „pakovanje”. Zato je razvijen čitav program koji je besplatno na raspolaganju svim učenicima, jer se školovanje shvata mnogo šire od nastavnih ciljeva. Za buduće lidere je neophodno da umeju da efektno predstave svoje ideje i rad, da znaju da „govore” i kada ćute, da umeju da se izraze i na papiru, pravilno, precizno i jasno, da budu timski igrači, ali i da imaju sposobnost da vode tim, da planiraju i upravljaju svojim vremenom i da preuzmu odgovornost.

Zašto su onda ova znanja zanemarena i izuzeta? Njihov značaj niko ne dovodi u pitanje, ali manjak vremena i prave motivacije i dalje uzima „danak”. Treba pronaći model i razloge koji su tinejdžerima bliski i onda tu želju razvijati i nadograđivati. Vannastavne aktivnosti koje unapređuju njihovo školovanje su odličan početak. To je prilika za podražavanje realnih − životnih i poslovnih − situacija u kojima su ove veštine ključne za ostvarivanje cilja.

Na primer: srednjoškolac ima odličnu ideju za mobilnu aplikaciju namenjenu njegovim vršnjacima. Čak ume i sam da je napravi. Sastavio je prezentaciju u kojoj su izložene sve prednosti i načini da se aplikacija široko primeni. Međutim, potencijalni investitor želi i razgovor uživo. Iako je „mali genije” simpatičan, trema će ga vrlo često pobediti. To znači − propuštena prilika. Samo zato što nije imao priliku da nauči kako da „proda” svoj rad.

Upravo zato je obrazovanje mnogo više od nastavnog plana i ocene. To je vreme i prostor za stvaranje budućih, svestranih, sigurnih i obrazovanih lidera. I nema razloga da srednjoškolcima bude uskraćeno upoznavanje sa veštinama koje im otvaraju sva vrata.

(Telegraf.rs)