Ovako nas reklame teraju da kupujemo stvari koje nam NE TREBAJU!

Odeljenje za dokumentarna istraživanja Cambridge univerziteta je otkrilo da prosečna osoba u urbanom okruženju dobije između 1.500 do 3.000 promotivnih poruka dnevno

Prema nedavno sprovedenim studijama nekoliko marketinških agencija,  većina potrošača se može smestiti u dve kategorije. Prvi veruju da marketing na njih ne utiče i da su „odavno provalili“ da „reklame lažu“. Drugi, pak, znaju da se marketingu ne mogu odupreti, te su prestali da misle o tome.

Preporučujemo

Na neki način i jedni i drugi su u pravu. Hteli ili ne, svi smo mi potrošači, svakog dana kupujemo barem nešto od prehrambenih namirnica, kozmetike, garderobe. Činjenica da smo se odlučili za jednu, a ne neku drugu kremu, je umnogome stvar marketinga. Međutim, činjenica je i da nećemo kupiti neki proizvod, iako nam je poštansko sanduče zatrpano promotivnim materijalom, a bilbord sa tim proizvodom svakodnevno vidimo na prilazu do kuće, dok postoji i reklama na TV-u.

Odeljenje za dokumentarna istraživanja Cambridge univerziteta je otkrilo da prosečna osoba u urbanom okruženju dobije između 1.500 do 3.000 promotivnih poruka dnevno.  Zbog tolike količine informacija, dolazi do tzv. slepila za reklame, te većinu tih poruka i ne primećujemo. ITV medijska kuća je otkrila da tek 1 od 8 gledalaca televizijskih oglasa veruje njihovim obećanjima. Ovakav trend opadanja poverenja se primećuje u svakom mediju. Od štampanih, preko elektronskih, pa sve do interneta i drugih digitalnih medija.  Međutim, marketing uvek pronalazi nove kanale kako da dođe do svojih potrošača.

Evo nekoliko lukavih tehnika, o kojima možda niste razmišiljali:

Miris i ukus

Da li vam se desilo da prilikom prolaska pored pekare, poslastičarnice ili Mek Donaldsa, poželite da nešto pojedete, iako niste gladni? Da li vam se dešava da odete u prodavnicu po jednu stvar, a ipak se vratite sa punim kesama?

Iako najveći broj ljudi prvo pomisli da je u pitanju činjenica da su videli  kolač, hamburger ili koroasan, stvar je zapravo u mirisu. U većini velikih lanaca hrane kao što su KFC, Mekdonalds, (ali i manjih) miris hrane koji osetite se zapravo ispušta, poput osveživača vazduha. Kada osetite miris, organizam počinje da luči enzime za varenje i vaš mozak dobije informaciju da je vreme za jelo. Zato se u mnogim megamarketima pekare i „mirišljava“ hrana poput svežeg voća, nalaze baš na ulazu ili izlazu iz radnje. Kada osetite miris svežeg voća ili peciva, polako ćete početi da osećate glad, te ćete pored potrepština sa spiska uzeti još par stvarčica u prolazu, ili neku grickalicu i čokoladicu na kasi.

Zabranjeno voće

Možda vam nije jasno kako su duvanske industrije pristale da na kutijama cigareta piše: „Pušenje ubija” ili još gore ‒ fotografije raznih oboljenja, koje pušenje može da izazove.

U svojoj knjizi „Kupologija”, jednoj od najčuvenijih studija o potrošačkim navikama Martin Lindstrom, stručnjak za marketing, objašnjava da zabrana zapravo podstiče želju za cigaretom. Svaki pušač pre nego što zapali cigaretu na kutiji vidi znak zabrane, a potom oseti i povuče dim. Putem jednostavnog principa uslovnog refleksa, nakon nekog vremena naš mozak povezuje: po viđanju slike zabrane, sledi paljenje cigarete, tako zabrana zapravo postaje podstrekivač želje, odnosno „podseti” pušača  da želi cigaretu.

Lukavo korišćenje boja

Po zabrani televizijskog i print reklamiranja, duvanska industrija je svakako najviše morala da uloži u pronalaženje raznih sporednih kanala do svojih potrošača. Kako bi prevazišle ovaj problem, kompanije poput Marlbora i Kamela su osmislile čitav niz novih strategija. Lindstrom navodi primer Marlbora koji je vrlo efikasno iskoristio svoje prepoznatljive boje i šare. Naime upravo te boje i simboli su bili deo enterijera i dekora nekoliko kafića, pa, iako su se u tim lokalima prodavale i druge cigarete, pokazalo se da gosti većinom kupuju baš Marlboro. Slično je radio i Kamel sa svojom plavom i žutom bojom na aerodromu gde su plakati sunca i neba zapravo podsećali na cigarete.

Kompanije su svesne kako potrošači razmišljaju. Zato gigatni poput Koka Kole najveći deo svoje zarade troše na marketing i marketinška istraživanja. Zbog svega toga su marketing mendžeri neki od ključnih saradnika svih firmi. Nevenka Popović Šević, marketing stručnjak i predavač osnova marketinga na Business Academy u Beogradu, ističe: „U turbulentnom okruženju u kom živimo, tehnike izučavanja tržišta predstavljaju jedan od najbitnijih segmenata marketinga. Tržište se  gotovo svakodnevno menja, a dobar marketing mora uvek da ih prati. Potrebe za pronalaženjem novih kanala su stalne i stalno se povećavaju. A sa njima i posao marketing mendžera.”

Marketing je dobar spoj istraživanja i psihologije

Jedna od polaznica pomenutnog kursa ističe da se odlučila za marketing smer, jer kombinuje istraživački rad ne samo na nivou podataka i tržišta, već i psihologije, kreativnosti, finansija i rada sa klijentima. „Dugo sam bila ubeđena da je većina reklama namenjena mlađoj populaciji i pitala sam se zašto je to tako. Kroz izučavanje sam shvatila da to uopšte nije slučaj, već sam prosto ja videla one koje su meni bile i namenjene. To je podstaklo razna pitanja ‒ kako i zašto se odlučimo baš za neki proizvod, kako u moru ponuda odaberemo baš tu? Shvatila sam da je marketing nepresušno polje za istraživanje i stvaranje. “

Ako razmatrate o karijeri u marketingu, o efikasnim obrazovnim programima možete se informisati ovde.

(Telegraf.rs)