Evo zbog čega trebate da koristite multimediju prilikom učenja!

Istraživanje Univerziteta u Merilendu pokazalo je da su studenti koji su učili, koristeći tekst i grafike, davali 55 do 121 odsto tačnija rešenja problema

Sećate li se projektora sa providnim slajdovima koje su nekada koristili naši nastavnici biologije? Cela konstrukcija zauzimala je pola katedre za kojom je nastavnik sedeo. Situacija se za mlađe generacije umnogome promenila. Sa skokom od audio kaseta ka internetu, multimedija se kao nastavno sredstvo u mnogim školama ustalila. Primera njene edukativne upotrebe je mnogo – od korišćenja videa kao materijala za učenje, sve do  kreativnih projekata gde učenici sami kreiraju video-klipove. Ipak, i dalje se mnogi pitaju da li je ovim oblicima komunikacije koje najčešće vezujemo za zabavu mesto u učionici. Zato smo analizirali prednosti i mane multimedije u obrazovanju.

Preporučujemo

Šta je praktično?

Hajde da počnemo od očiglednog. Jedna od autentičnih prednosti korišćenja multimedije jeste mnogućnost donošenja zvuka, slika i videa bez napuštanja prostorije. Kompjuterski programi i internet daju opipljiviji osećaj suvim predavanjima. Kako objasniti vivisekciju neke životinje? Ili sazvežđa na času astronomije? Multimedija čini i apstraktne i konkretne fenomene bližim i stvarnijim.

U čemu leži obrazovni potencijal multimedije?

Istraživanje Univerziteta u Merilendu pokazalo je da su studenti koji su učili, koristeći tekst i grafike, davali 55 do 121% tačnija rešenja problema. Upotreba slika i reči umanjuje napadnost teksta i pomaže da se poveća saznajni kapacitet. Ovo u praksi znači zadržavanje naučenog. Otkriveno je da grafički aspekt posebno doprinosi usvajanju znanja, jer se važni elementi naučenog urezuju u pamćenje upravo na osnovu svoje pozicije, izgleda i kolorita. Kada postoji vizuelna analogija, znanje se kasnije lako aktivira. Sticanje znanja je lakše kroz simulacije koje učenicima daju mogućnost da vizuelizuju situacije iz realnog života. Pogađate − samim tim se motivacija učenika srazmerno diže, jer iznenada mogu da vide praktičnu primenu naizgled apstraktnog znanja.

Postoje li mane?

Kvalitetno obrazovanje uz upotrebu multimedije zahteva kompjutere, projektore i druge elektronske naprave u zavisnosti od predmeta i količine materijala koje predavač koristi. Troškovi koje moderna tehnička opremljenost zahteva nisu prihvatljivi za budžete mnogih obrazovnih ustanova. Takođe, što se ljudskog aspekta obrazovanja tiče, uloga predavača u multimedijalnom odkruženju prelazi sa instruktora na facilitatora. To za mnoge predavače starog kova, nažalost, još nije prihatljiva pozicija. Ako lekcije dozvoljavaju učenicima da uče u svom tempu institucija učionice polako postaje nepotrebna. Takav je slučaj već neko vreme sa učenjem na daljinu.

Da li u Srbiji postoje škole koje su prihvatile ovaj model? Da, takve su, na primer, ITHS − Srednja škola za informacione tehnologije, koja već godinama potencira uvođenje prenosivih uređaja u obavezni školski pribor i Savremena gimnazija, novootvorena internacionalna srednja škola.

Možda je još uvek rano govoriti o potpunom prelasku na multimedijalno učenje, ali prednosti definitivno postoje. Ipak, da li je ovaj model dobar za sada − procenite sami.

(Telegraf.rs)